Odgovor na pitanje “Zašto se gojimo” nije baš tako jednostavan. Prošlo je baš puno vremena od kada se započelo sa raspravom o tome šta nas to dovodi do gojenja – kalorije ili ugljeni hidrati. Često su te rasprave izgledale kao da se vode oko nekog verskog, a ne o naučnog pitanja. Toliko različitih sistema verovanja ulaze u pitanje šta čini zdravu ishranu, da se glavno pitanje – Zašto se gojimo? izgubilo usput. Zasenila su ga etički, moralni i sociološki aspekti koji su i sami po sebi vredni rasprave, a nemaju nikakve veze sa samom naukom. Samim tim nemaju mesta ni u samom istraživanju – smatra pisac.
Nauka jasno stavlja do znanja da hormoni, enzimi i faktori rasta regulišu naše masno tkivo, baš kao što rade sve ostalo u ljudskom telu. Mi se ne gojimo jer se prejedamo – gojimo se zbog ugljenih hidrata iz naše ishrane. Nauka nam govori da je gojaznost rezultat hormonske neravnoteže, a ne kalorijske neravnoteže. Konkretno, stimulacija lučenja insulina uzrokovana je konzumiranjem lako svarljivih ugljenih hidrata koji se nalaze u brašnu i šećeru, žitaricama, skrobnom povrću kao što je krompir. Ovi ugljeni hidrati nas bukvalno debljaju i teraju naše telo da akumulira masti, čineći naše telo još gladnijim.
Bez obzira na to da li ste rođeni sa predispozicijom za gojenje, to jednostavno nije u vašoj kontroli. Ta predispozicija se pojačava ugljenim hidratima koje konzumiramo, njihovom količinom i kvalitetom. Pisac objašnjava da su ugljeni hidrati ti koji određuju lučenje insulina, koji dalje pokreće nakupljanje telesnih masti. Ne goje se svi koji konzumiraju ugljene hidrate, ali za one koji se goje krivi su ugljeni hidrati. Veoma je jednostavno – što manje ugljenih hidrata jedemo, bićemo mršaviji.
“Nemoj samo pričati, fokusiraj se na dela. To je jedini način da uspeš… Dela, a ne reči…”
Poređenje sa cigaretama je takođe prikladno. Ne dobija svaki dugogodišnji pušač rak pluća. Samo jedan od šest muškaraca i jedna od devet žena koji konzumiraju cigarete. Ali za one koji su oboleli od raka pluća, dim cigareta je daleko najčešći uzročnik. U svetu bez cigareta, rak pluća bi bio retka bolest, baš kao što je nekada i bio slučaj. U svetu gde se ishrana sastoji od malo ugljenih hidrata, gojaznost bi bila takođe veoma retko stanje.
Ne goji podjednako sva hrana koja sadrži ugljene hidrate. U tome je poenta. Hrana koja nas najviše goji je ona koja ima najveći uticaj na nivo šećera i insulin u krvi. To su koncentrovani izvori ugljenih hidrata, a naročito oni koje možemo brzo da svarimo – sve napravljeno od rafinisanog brašna (hleb, žitarice, testenine), tečni ugljeni hidrati (pivo, voćni sokovi i gazirana pića) i skrob (krompir, pirinač i kukuruz). Ova hrana preplavljuje krvotok glukozom. Šećer u krvi raste – insulin raste. Gojimo se. Nije iznenađujuće što se ova hrana dugo godina smatra jednostavno nezdravom.
Jasno je da se ljudi mogu prilagoditi širokom spektru zdrave ishrane, od one isključivo životinjske do one uglavnom, ako ne i isključivo, vegetarijanske. Sve populacije koje su bile relativno bez bolesti ove vrste imale su ishranu koja se sastojala od obilnih količina povrća i voća i malo mesa. Ispostavilo se da je ista hrana koju smatramo uzročnicima novijih bolesti (žitarice, mlečni proizvodi, pića, biljna ulja i prelivi, šećer i slatkiši), u potpunosti nedostajala i među populacijama lovaca i sakupljača, koji su oduvek važili za zdrav narod. Mnogi istraživači istakli su da kada su izolovane populacije počele da jedu šećer i belo brašno – došlo je do pojava bolesti. Ne čini li se dobrom idejom uzeti u obzir da su šećer i brašno verovatno uzroci ovih bolesti?
U jednom ispitavanju, učesnicima na Atkinsonovoj dijeti je savetovano da jedu onoliko hrane koliko žele, da jedu obilne količine crvenog mesa, a time i zasićene masti koje idu uz njih. Posle takve ishrane oni su izgubili na težini, trigliceridi su im dodatno opali i njihov HDL je dodatno porastao, dok je krvni pritisak dodatno pao. Sve su to dobri pokazatelji. Opisani rezultati su deo ove dijete koja se sastoji od niskog sadržaja ugljenih hidrata, a bogata je mesom i zasićenim mastima. Iako su istraživači bili zabrinuti za rezultat ovog istraživanja, kao što se i pokazalo, nije bilo potrebe za tim.
Svaki dan je nova šansa da budeš bolji…Ne propusti je…
Ugljeni hidrati goje, a proteini i masti ne. Dijete sa niskim sadržajem masti imaju relativno visok nivo ugljenih hidrata. Većina nas poznaje neke ljude koji kažu da su značajno izgubili na težini nakon što su se pridržavali dijete sa niskim sadržajem masti. Zar to ne znači da se neki od nas ugoje jer jedu hranu bogatu ugljenim hidratima, pa ponovo postanu mršavi kada prestanu da je konzumiraju? A neki pak imaju slična iskustva sa hranom koja je bogata mastima? Jednostavno rečeno – ljudi koji gube na težini tokom dijete to čine zato što ne jedu hranu bogatu ugljenim hidratima, a ne zbog onoga što jedu. Sasvim je moguće da, ako nikada ne bi jeli šećere, nikada ne bismo postali debeli ili dijabetičari, čak i da je većina naše ishrane sastavljena od skrobljenih ugljenih hidrata i brašna. Ovo bi objasnilo zašto neke od najsiromašnijih svetskih populacija žive na dijeti bogatoj ugljenim hidratima i ne ugoje se niti imaju dijabetes, dok druge nemaju tu sreću. Oni koji ne jedu (ili barem nisu), poput Japanaca i Kineza, bili su oni koji su tradicionalno jeli vrlo malo šećera. Kad počnete da se gojite ako želite da zaustavite proces i obrnete ga, ovi šećeri moraju biti prvi koji će otići.
Ovo nije knjiga o dijeti, jer to nije dijeta o kojoj razgovaramo. Jednom kada prihvatite činjenicu da će vas ugljeni hidrati – a ne prejedanje ili sedelački način života ugojiti, tada će se pojaviti ideja o „dijeti“ kako biste smršali. Sada su jedine teme o kojima vredi razgovarati o tome kako najbolje izbeći odgovorne ugljene hidrate – rafinisane žitarice, skrob i šećer – i šta bismo još mogli da učinimo da maksimiziramo koristi za naše zdravlje. Osnovna ideja: jedite koliko god želite hranu poput mesa, ribe, živine, jaja i lisnatog zelenog povrća. Izbegavajte skrob, žitarice i šećer i bilo šta od njih (uključujući hleb, slatkiše, sokove, gazirana pića) i sami saznajte da li i koliko voća i povrća bez skroba (poput graška, artičoka i krastavaca) vaše telo može tolerisati.
Ovo je bio rezime knjige “Zašto se gojimo” pisac Gary Taubes.
