Ova knjiga “Zamka zadovoljstva” je napisana da vam prikaže istinu o zdravlju i sreći, o tome kako oni zapravo funkcionišu, sve u cilju da možete donositi najbolje odluke za sebe i svoju porodicu. Kada pročitate ovu knjigu znaćete više o zdravlju i sreći nego što ste ikada mislili da je moguće. Shvatićete kako u velikoj meri smanjiti rizik od raka, srčanih oboljenja, dijabetesa, artritisa i drugih uobičajenih bolesti. Takođe ćete znati kako da postignete i održavate optimalnu težinu, kondiciju i energiju. Kada sprovedete ove moćne informacije u praksu, razvićete mir i steći ćete kontrolu nad svojim zdravljem i srećom.
Što je najvažnije, naučićete sve o skrivenoj sili u savremenom životu koja možda potkopava vašu potragu za zdravljem i srećom. Skrivena sila može vas zarobiti u opasnim situacijama koje nazivamo „zamke zadovoljstva“. Pokazaćemo vam kako da ih pobedite – navode nam pisci.
“Nikada nemoj prestajati da učiš, zato što život nikada ne prestaje da daje lekcije… Bogatsvo života…”
Naše stanovništvo suočava se sa mnoštvom zdravstvenih opasnosti. Većinu ljudi – preko 75 odsto – će ubiti prerani moždani udar, srčani udar, kongestivna srčana insuficijencija, rak ili posledice dijabetesa. To znači mnogi ljudi koje poznajemo – naši prijatelji, supružnici, roditelji, rođaci, saradnici, pa čak i naša deca – bespotrebno će patiti i umreti od jednog od ovih razloga. Slobodno se može reći bespotrebno jer naučni dokazi sada jasno ukazuju da se većina ovih tragedija može sprečiti, ne ranom ili intenzivnijom medicinskom intervencijom, već usvajanjem izbora ishrane i načina života koji promovišu zdravlje.
Pravi krivci za većinu savremenih zdravstvenih problema su ekscesi, a ne nedostaci. Oduzimanje ovih ekscesa će rešiti većinu problema, a ne dodavanje lekova ili suplemenata.
U samo poslednje dve decenije naš unos kalorija, uglavnom usled povećanja rafinisanih ugljenih hidrata i šećera, skočio je za oko 600 kalorija po osobi dnevno. Pre nekoliko decenija meso je bilo skupa roba i za neke retka poslastica. Danas, praktično, svako može imati sve što želi, a nažalost to čini – svaki dan.
Savremena hrana je ukusnija nego ikad pre, jer su hemikalije koje izazivaju aktivaciju zadovoljstva izolovane i veštački koncentrovane. Meso, koje se nekada konzumiralo kao divljač, sa možda 15 procenata masti, sada je genetski modifikovano i kontroliše se hormonom rasta, a rutinski sadrži čak 50 procenata ili više masti. Sladoled, izvanredan izum za pojačavanje odgovora receptora ukusa, više nije skupa poslastica. Pomfrit, krcat masnoćom, najčešće se konzumira kao „povrće“ u našem društvu.
Tvoja borba je i moja borba, mi se borimo zajedno… Snaga zajedništva…
Da li ste ikada čuli za čuveni „Milgramov eksperiment“? Kratko objašnjenje: 20 godina nakon Holokausta, Stanley Milgram je bio zabrinut zbog moći društvenog pritiska. Sproveo je eksperiment u kojem bi se pojedinci suočili sa dilemom – da učine ono što im vlast nalaže, ili da je ne poslušaju i slede savest. U mesecima nakon što je prikupio rezultate svog eksperimenta, Stanley Milgram je upitao različite grupe ljudi šta misle o rezultatima njegove studije. Sve grupe kojima je postavljeno ovo pitanje imale su gotovo identičnu intuiciju – nijednu blizu istine, jer 67% ispitanika ovog jednostavnog eksperimenta o pamćenju i šokovima bili su podložni da poveruju u ono što im se “servira”. Jednostavno je – čovek u belom laboratorijskom mantilu govori da tako moraju učiniti, a oni mu naravno veruju. To pokazuje našu realnost – mi smo svi uslovljeni da se prilagodimo.
Pre svega, pisci nam preporučuju da u svom domaćinstvu usvojimo jednostavno pravilo: nema nezdrave hrane u kući! Pravilo se nudi iz poštovanja prema moći mehanizama traženja zadovoljstva i očuvanja energije koji se nalaze u svakome od nas. Ako u kući nastavimo da pripremamo hranu sa visokim sadržajem masti, visokim sadržajem šećera i drugih nezdravih dodataka, ona će završiti u nama.
Ključ nije zahtevati savršenstvo, već jednostavno staviti otpor na put prestupa: učinite ono što je potrebno da izađete iz tog začaranog kruga. Čak iako su ljudi u stanju da se kontrolišu sa otpadom u kući, prisustvo takve hrane može biti mentalno iscrpljujuće. Sa instinktima traženja zadovoljstva koji se otimaju i sa otvorenim putem malog otpora, može biti mučno stalno se boriti sa pitanjem da li se prepustiti ili ne. Najvažniji alat u toj borbi: „Bez brze hrane u kući!“
Ne možemo biti sigurni u preciznu dužinu prosečnog noćnog sna za naše drevne pretke, ali postoji nekoliko metoda koje možemo koristiti za obrazovano nagađanje:
1) možemo posmatrati šta se dešava ljudima kada idu na kampovanje, bez korišćenja veštačkog svetla;
2) možemo posmatrati ljude u laboratorijama za spavanje, gde ispitanici nemaju pojma da li je dan ili noć; i na kraju,
3) možemo posmatrati ljude u neindustrijalizovanom svetu gde struja tek treba da stigne u potpunosti.
Ova istraživanja ukazuju na isti zaključak: priroda nas je dizajnirala da spavamo dok je mrak, oko devet do deset sati svake noći. Ovo otkriće je u skladu sa onim što znamo da je istina o ljudima u našoj zemlji pre električnog svetla. Istorijski dokumenti ukazuju na to da su ljudi spavali između devet i deset sati pre nego što je veštačka svetlost zauzela mesto u našim životima.
Za probleme sa kojima se sada suočavamo gotovo nikada nisu odgovorni genetski nedostaci koje treba najefikasnije iskoreniti čudima savremene medicine koja će se možda tek otkriti. Problemi sa kojima se sada suočavamo, i sa kojima ćemo se tek suočavati, u velikoj meri su problemi viška ishrane i rekreativne upotrebe droga, zajedno sa nedostatkom sna i vežbanja.
Sada živimo u svetu koji je i veštački i čudesan. U tren oka jednog veka, bezvremensku pretnju oskudicu i bedu skoro su pobedili većina svetskih naroda. Za ovo bismo trebali biti više nego zahvalni. Ali put pred svakim od nas i dalje je ispunjen velikim izazovima.
“Nadamo se da će vam ove reči biti korisne u pronalaženju puta do vašeg rodnog prava, u potrazi za zdravljem i srećom neopterećenim zamkom zadovoljstva. Za one koji su spremni da se potrude da krenu na ovo putovanje, nudimo upozorenje i obećanje: Verovatno će to biti najteži, a ipak najnagrađivaniji put ”.
Ovo je bio rezime knjige “Zamka zadovoljstva” pisci Douglas J. Lisle i Alan Goldhamer.
