Knjiga “Veliko delo vašeg života” je vodič kroz putovanje do vašeg pravog poziva. Tradicija joge je veoma, veoma zainteresovana za ideju unutrašnje mogućnosti koja je skrivena u svakoj ljudskoj duši. Joga insistira da svako ljudsko biće ima jedinstven poziv. Oni to zovu dharma.
Dharma je moćna sanskritska reč koja je puna značenja, kao jedna od onih malih spužvastih životinja koje se šire do šest puta veće od prvobitne veličine kada dodate vodu. Dharma znači, na različite načine put, poučavanje ili zakon. Za naše svrhe u ovoj knjizi to će prvenstveno značiti poziv ili sveta dužnost. To znači, pre svega — i u svim slučajevima — istinu. Oni koji pohađaju jogu veruju da je naša najveća odgovornost u životu upravo prema ovoj unutrašnjoj mogućnosti – ovoj dharmi – i veruju da je dužnost svakog ljudskog bića da se potpuno, potpuno i potpuno otelotvori njegova sopstvena dharma…
Odbacite svoje strahove, neuroze i sumnje; ne ostavljajte za sobom tu izvrsnu „stočnu hranu“. Odbacite svoje očajanje i pojačajte svoje najvatrenije želje o ispunjenom životom. Okupite se oko vatre sa nama ostalima, običnim ljudskim bićima, dok istražujemo ne tako daleke mogućnosti potpunog oživljavanja.
“Kada vide da ti bolje ide bez njih, poželeće da ti se vrate… Smešak…”
Reč „dharma“ na sanskritu, toliko je puna značenja da je nemoguće shvatiti njen puni obim kroz bilo koji prevod na druge jezike. Dharma se može različito, ali nepotpuno, prevesti kao „verski i moralni zakon“, „ispravno ponašanje“, „sveta dužnost“, „put pravednosti“, „prava priroda“ i „božanski poredak“. „Dharma“ je suštinska priroda bića, koja obuhvata zbir njegovih posebnih kvaliteta ili karakteristika i određuje, na osnovu sklonosti ili dispozicija koje implicira, način na koji će se ovo biće ponašati, bilo na opšti način ili u odnosu na svaku posebnu okolnost. Reč dharma u ovom učenju se, dakle, odnosi na kvalitete svakog bića — one veoma bitne i posebne kvalitete koji ga na neki način čine takvim.
U knjizi se opisuju i centralni stubovi puta akcije — puta karma joge:
1. Pogledaj svoju darmu.
2. Uradi to do kraja.
3. Pusti nagrade.
4. Predaj to Bogu.
Prvo: Raspoznajte svoju dharmu. „Gledaj na svoju dužnost“. „Ne drhti pred njom.” Raspoznaj, imenuj, a zatim prigrli sopstvenu dharmu.
Zatim: Uradite to do kraja. Poznavajući svoju darmu, uradite to svim snagama svog bića. Donesite sve što imate. Posvetite se potpuno. Na ovaj način možete živeti autentično strastveni život, a želju možete pretvoriti u lomaču svetlosti.
Sledeće: Pustite ishod. „Odbacite se od plodova svojih postupaka“. Uspeh i neuspeh u očima sveta nisu vaša briga. „Bolje je ne uspeti u svojoj dharmi nego uspeti u dharmi nekog drugog“.
Konačno: Prepustite svoje postupke Bogu. „Posveti mu svoja dela“. Svaki istinski poziv nastaje u struji ljubavi koja teče između individualne duše i božanske duše. Prava dharma je kretanje duše nazad na njeno tlo.”
Naravno, postoji prepreka za svo ovo čudo. Ispostavilo se da proces ujedinjenja zahteva da se kaže „ne“ akcijama koje ne podržavaju dharmu – da se kaže „ne“ zaobilaznim putevima, i sporednim kanalima svih vrsta, čak i nekim prilično sjajnim sporednim kanalima. To zahteva odsecanje svih vrsta „drugih opcija“. Koren reči „odlučiti“ znači, bukvalno, „odseći se“. Odlučiti se za nešto ponekad znači odlučiti se protiv nečeg drugog.
Genijalnost je barem delimično spremnost da se stvore pravi uslovi da se dharma pojavi. Dharma je kod neke osobe zahtevala farmu — i tako je on i kupio. Njegova dharma je zahtevala od njega da odustane od učenja — i zato ga se odrekao. Njegova dharma je zahtevala period intenzivnog rada — i tako je i u uradio.
Naš posao je da donosimo odluke koje stvaraju prave uslove za cvetanje dharme. Dar je neuništiv. To je seme. Od nas se ne traži da budemo Bog. Od nas se ne traži da kreiramo seme. Samo da ga zasadimo mudro i dobro.
Bol je, naravno, neizbežan. A odbojnost je prirodan odgovor na to. Ali odbojnost prema averziji? Ovo nije neizbežno, kako se ispostavilo. I šokantno: Averzija prema averziji je ono u čemu leži prava patnja. „Bol je neizbežan. Patnja je neobavezna…”
Kada se pojave poteškoće, posmatrajte ih kao dharmu. Ovo nam ne dolazi prirodno. Naš instinkt je da izbegavamo nelagodnost na svakom koraku. I živimo u kulturi koja nam pomaže da se odvratimo od svake manifestacije nelagode.
„Ali mudri dreser slonova“, reče pisac, „daće slonu štap bambusa da ga drži u surlu. Slonu se ovo sviđa. Čvrsto ga drži. I čim slon omota surlu oko bambusa, surla počinje da se sleže. Sada slon korača kroz pijacu kao princ: miran, sabran, usredsređen, spokojan. Banane i kokosi više ne ometaju pažnju.”
Nauči da kažeš NE bez osećaja krivice… Postavljanje granica je zdravo…
Mantra bukvalno znači „oruđe uma“ i, kako nam pisac kaže: „Kada se radi sistematski, mantra ima snažan efekat na mozak. Sakuplja i fokusira energiju uma. Uči um da se fokusira na jednu tačku i neguje postojanost koja vremenom postaje nepokolebljiva ujednačenost temperamenta.”
„Dođe vreme“ na vrhuncu svoje zrelosti, „kada pojedinac postane neodoljiv i njegovo delovanje postaje sveprožimajuće u svojim efektima. To dolazi kada on sebe svede na nulu.“
Ovo je bio rezime knjige “Veliko delo vašeg života” pisac Stephen Cope.
