Pisac se pitao kako je Gandi sve to uspeo? Kako je uspeo da preobrazi sebe iz prostog studenta prava bez svrhe u svom životu u čoveka toliko sigurnog u sebe da je bio u mogućnosti da predvodi naciju bez pritiska, žurbe i bez umaranja? Vrlo brzo je saznao odgovor. Gandi je naučio da potpuno živi u momentu: šta god da je radio, bio je sto procenta prisutan u tom trenutku.
Easwaran navodi da je dok je proučavao Gandija još uvek bio veoma mlad i da nije umeo da iskoristi to znanje. Ali vremenom je naučio da je prisutnost tajna neužurbanog uma. Kada je um miran, nije uznemiren, spreman je na sve. Miran um otvara vrata mnogim stvarima kojima teži većina ljudi: kvalitetnim vezama, uspehu u poslu, uživanjima. To je otkrovenje. Tu su vrata kroz koja se ulazi u svet prisutnosti u svakom momentu.
Pisac nam prepričava još jednu situaciju iz svog života: davno, kada je tek počeo da saznaje dobrobiti meditacije, želeo je da bude siguran da će svakoga dana imati vremena za to. Ali nije znao kako da to učini. Imao je veoma užurban raspored sa obavezama od ranog jutra do kasno uveče.
Posmatrao je svoj raspored i rešio da meditaciju postavi u prioritetne obaveze. Napravio je listu stvari koje je bio obavezan da odradi. Crvenom olovkom je precrtao sve obaveze koje nisu bile neophodne. Rezultat ga je iznenadio. Uvideo je da je obavljao obaveze koje teško da su bilo kome bile od koristi, pa ni njemu samom. I od tada to mu je postala navika.
Iako vam se ova vežba sa crvenom olovkom čini teškom, veoma brzo ćete uvideti koliko je ona oslobađajuća. Naći ćete više vremena koje možete potrošiti na stvari koje volite i na aktivnosti u kojima uživate, za porodicu i prijatelje, za sve vredne stvari u vašem životu.
“Najbolji prijatelj je onaj koji zna šta ćeš odgovoriti pre nego što napišeš…”
Još jedna situacija iz života pisca – bio je u kući svog prijatelja kada je naučio da koristi daljinski upravljač i promeni kanale na TV-u. Prijatelj mu je rekao: “Upravo si uperio ovu stvar ka televizoru i promenio si ono što ti se nije svidelo.” Pošto smo okruženi svakodnevnim tehničkim dostignućima koje koristimo, ne vidimo ništa čudesno u njima. Ali činjenica je da ne postoji nikakva vidljiva veza između TV-a i daljinskog upravljača, a ipak radi kada pritisnemo dugme. Ključ je u tome da je upravljač poslao signal televizoru da promeni kanal. A to je on želeo da učini sa svojim umom. Kada bi neko bio nepristojan prema njemu – kliknuo bi na neko imaginarno dugme u svom mozgu i prešao iz ljutitog raspoloženja u saosećajno, tako lako kao što se menjaju kanali na TV-u. Nije dobro dopustiti ljudima da nas gaze i moramo naći način da se im se suprostavimo. Ukoliko saznamo kako da održimo naš um mirnim, uvek ćemo u tim situacijama postupiti sa saosećanjem i poštovanjem.
Ukoliko još uvek imamo užurban um, to je zato što nismo dovoljno vežbali. Ali kao i svaka druga veština- tenis, fudbal, skijanje – naučiće se i savladati doslednim vežbanjem i slušanjem trenera sa iskustvom. Takva je situacija i sa našim umom.
Da li želite da budete srećni?
Iako civilizacija postoji već vekovima, još uvek nismo uspeli da naučimo da je jedini način da budemo u potpunosti srećni jeste da zaboravimo da služimo drugima. Kada to učinimo, sreća će lako pronaći put do nas.
Pisac smatra da je za svakoga važno da nauči da meditira. Svako ko želi da bude zdrav mora da meditira. Svako ko želi da ima smiren um i puno srce, mora da nauči da meditira. Zato sve savetuje da ta aktivnost mora da bude na vrhu njihovih prioriteta. Ne možemo pametnije potrošiti vreme.
On je naučio da meditira u veoma užurbanom delu života sa mnogobrojnim svakodnevnim obavezama, u veoma užurbanom delu sveta, na Univerzitetu u Indiji. Zato ne shvata ozbiljno nikog ko mu se požali da za to jednostavno ne može da nađe vremena. Iz svog iskustva zna da je to moguće.
Ljudi će te svakako osuđivati, nemoj se truditi da ih impresioniraš…Potrudi se da impresioniraš sebe…
Sa druge strane, ima saosećanja prema ljudima kojima je teško da meditiraju. To jeste zaista teško. Ali ništa na svetu se ne može porediti sa dobrobitima koja ona donosi. Čak iako tokom meditacije jedan deo vremena osećamo da naš um luta i ne radimo kako treba, moramo da znamo da smo je ipak odradili sjajno.
Tokom učenja vožnje, naučili su nas da je bezbedna razdaljina između dva auta ukoliko vozimo 10 km na čas upravo dužina auta i da tu razdaljinu održavamo. Ona se razlikuje u zavisnosti od brzine kojom vozimo, što brže idemo, veća je razdaljina koju treba da održavamo. To je slučaj i sa našim mislima. Razmak između dve misli je naša sigurnost.
Ne smemo dozvoliti da jedna misao ugrožava drugu. Kada počnu da se prepliću, to je signal za opasnost. Ljudima kojima se to često dešava su često ljuti, agresivni, uplašeni. Budite sigurni na svom putovanju, održavajte rastojanje.
To je reč koja označava kako ste ga zaslužili. Tokom tog odmora vi ustvari nastavljate da doprinosite, on se nalazi u centru vašeg rada. Kada je vaš um miran, vi možete vredno raditi i biti aktivni svakoga dana u vašem životu, a da ujedno i odmarate. To je zato jer ste oslobodili sebe pritiska, ciljeva i žurbe. Ovo je Gandijeva tajna. On je radio svakoga dana po najmanje 15 sati dnevno, čak i u svojim sedamdesetim je radio 7 dana u nedelji i nikada nije bio umoran. Govorio je: ”Ja sam uvek na odmoru.”
Kada je naš um miran vidimo da smo vi i ja, planine i mora, reke i šume, životinje i ptice, sve nacije, sve rase, muškarci, žene i deca – svi smo mi jedno. Prvi put kada čujete tišinu svoga srca, promenićete se kao osoba.
Ovo je bio rezime knjige “Uzmite vremena koliko vam je potrebno”, pisac Eknath Easwaran.