Cilj ove knjige jeste da podigne svest o štetnosti šećera po naše zdravlje, i to običnog belog i braon šećera, saharoze i fruktoznog kukuruznog sirupa. Ove vrste šećera podstiču raznorazne bolesti od gojaznosti, dijabetesa pa i najtežih bolesti kao što je kancer.
Šećer kao uzrok bolesti
Autor knjige ovde napominje da se ne radi samo o prekomernoj upotrebi šećera, već da šećeri bez obzira na količinu negativno utiču na metaboličke, fiziološke i hormonalne promene u našem organizmu. Uticaj šećera ne treba ograničiti na jednodnevni uticaj, već se njegove negativne posledice mogu uočiti i nakon nekoliko godina, pa čak se smatra da se genetski kod koji se prenosi na sledeću generaciju prenosi kao nešto što može našim potomcima izazvati negativne posledice u njihovim životima. Šećer lako dovodi do gojaznosti jer “vara” naš mozak da smo uneli hranu neophodnu za normalno funkcionisanje organizma, dok mi ustvari unosimo preterano veliki broj kalorija koje ničemu ne služe, i tako stvaramo još veći osećaj gladi i nagomilavanja masnih naslaga. Drastično smanjenje šećera u ishrani izaziva i drastično poboljšanje vašeg zdravlja.
Glavni krivac: Šećer!
Da je ovo kriminalistička istraga inspektor bi sugurno kao prvog osumnjičenog postavio da to bude baš šećer. Dobar deo naučnika objašnjava probleme gojaznosti i dijabetesa kao složene jer nastaju iz više uzroka. Pisac knjige postavlja jedno jednostavno pitanje: “Šta ako je to zapravo jednostavno, a ne složeno, šta ako je u pitanju šećer?!” Pisac dalje tvrdi da bez unosa šećera u ishrani ove bolesti bi bile jako retke.
“Prihvati izazov… Da li će ishod biti loš ili dobar, svakako ćeš naučiti lekciju… Iskustvo je nezamenljivo…”
Šećer kao narkotik
Šećer postiže skoro isti efekat kao kada se koristi alkohol, kokain, heroin i nikotin. U delu mozga poznatom kao “centar za nagrađivanje” luči se ogromna količina dopamina kao kada se upotrebljavaju pomenuti stimulansi. Naravno lako je zaključiti da masnoća, proteini i složeni ugljeni hidrati nemaju takav efekat na naše telo. To rade samo brzi šećeri. Autor preporučuje da šećer ne gledate kao na hranu, već kao na narkotik.
Balansiranje energije ili metabolička teorija?
Lukave teorije koje navode da jednostavno unosimo više kalorija nego što trošimo i zato postajemo gojazni i nanosimo organizmu štetu na raznorazne načine su dovele do toga da totalno zapostavimo ulogu šećera na naše zdravlje. Velika marketinška mašinerija u kojoj je uključen šećer, kao što su neki jako poznati gazirani sokovi, je dovela do toga nam na samu pomisao na šećer u glavi sve gori od zadovoljstva i zdravlja da je veoma teško čoveku da se iskontroliše prilikom konzumacije ove namirnice. Kalorija jedne namirnice nije isto što i kalorije druge namirnice. Kada unosimo masti u organizam mi ne proizvodimo onoliko insulina koliko proizvodimo kada unosimo šećer, a opšte je poznato šta insulin radi našim masnim naslagama. Šećeri upravo potpomažu skladištenje masnih naslaga, usporavaju metabolizam i želju za većim unosom hrane. Pažljivo razmislite šta sve šećer može izazvati u vašem organizmu.
Toksičnost
Ako se pitate da li šećeri izazivaju dijabetes, u to budite sigurni. Svakako da je potrebno duži niz godina da dođe do raznih poremećaja, kao što je to slučaj i sa korišćenjem cigareta, ali svakako je nesumnjivo da je unošenje šećera toksično za organizam. Glavni zaključak je taj da je šećer hronično toksičan, a ne akutno toksičan, što jednostavno znači da izaziva negativne posledice nakon više godina konzumiranja.
Umesto što se žališ na život, zapitaj se kakvu lekciju možeš da naučiš iz svake situacije…Život deli lekcije…
Da li je šećer slatkiš za kancer?
Mnogi doktori tvrde da je unos šećera povezan sa nekim oblicima kancera, i ne samo da utiču na njegov razvoj nakon pojave, već i na njegovu samu pojavu. Neke studije pokazuju da sve namirnice koje izazivaju dijabetes mogu uticati i na izazivanje ove najteže bolesti. Jedan izveštaj lekara kako pisac navodi u knjizi definisao je unos šećera kao “bombonu za kancer”. Dakle, ako ne želite da se borite protiv ovih opakih bolesti drastično smanjite unos šećera u vaš organizam.
Koja količina je prihvatljiva?
Autor tvrdi da nema potrebe postavljati ovo pitanje uopšte. Ista logika koja se primenjuje i na korišćenja cigareta može se primeniti i na korišćenje šećera. Koliko god da unosimo šećer, ili koristimo cigarete u jednom momentu će naš organizam posustati, da li će to biti za 10, 20 ili 30 godina uopšte nije bitno. Ono što je bitno jeste da se rukovodimo suprotnom logikom, a to je da drastično smanjimo unos šećera što je pre moguće. Zapamtite, sve što ima šećer je jako opasno, gazirani i negazirani sokovi, razne vrste konditorskih proizvoda pa i razni dodaci ishrani poput majoneza, kečapa i slično takođe sadrže šećer, samo je na vama da pogledate specifikaciju, i odaberete zdrave namirnice za vas.
Rezime knjige “Slučaj protiv šećera” – Pisac Gary Taubes.
