Upravljanje energijom, a ne vremenom, ključ je visokih performansi i lične obnove. Svaka naša misao, emocija i ponašanje imaju energetsku posledicu. Krajnje merilo našeg života nije koliko vremena trošimo na planeti, već koliko energije ulažemo u to vreme koje imamo. Pretpostavka ove knjige je jednostavna: performans, zdravlje i sreća su zasnovani na veštom upravljanju energijom.
4 principa punog angažovanja
Princip 1: Potpuno angažovanje zahteva oslanjanje na četiri odvojena, ali povezana izvora energije: fizički, emocionalni, mentalni i duhovni.
Princip 2: Budući da se energija smanjuje i prekomernom i nedovoljnom upotrebom, moramo uravnotežiti potrošnju energije sa povremenom obnovom energije.
Princip 3: Da bismo izgradili kapacitete, moramo preći naše normalne granice, obučavajući se na isti sistematičan način na koji to rade elitni sportisti.
Princip 4: Rituali pozitivne energije – veoma specifične rutine za upravljanje energijom – su ključ za pun angažman i održive visoke performanse.
Sprint i trčanje na daljinu
Razmislite na trenutak o izgledu mnogih trkača na duge staze: mršavih, blago utonulih i emocionalno ravnih. Sada zamislite sprintere. Sprinteri obično izgledaju moćno, puni energije i željni da se dovedu do svojih granica. Objašnjenje je jednostavno. Bez obzira na intenzivnu potražnju sa kojom se suočavaju, cilj je jasno vidljiv 100 ili 200 metara niz stazu. I mi moramo naučiti da živimo sopstvene živote kao niz sprintova – potpuno angažovani tokom određenih vremenskih perioda, a zatim potpuno oslobađanje i traženje obnove pre nego što skočimo nazad u borbu kako bismo se suočili sa svim izazovima sa kojima se suočavamo.
Puls života
Sama priroda ima puls, ritmičko, talasno kretanje između aktivnosti i odmora. Razmislite o plimama i osekama, kretanju između godišnjih doba i svakodnevnom izlasku i zalasku sunca. Slično, svi organizmi slede ritmove za održavanje života – ptice se sele, medvedi spavaju zimski san, veverice skupljaju orahe, mreste se ribe, svi u predvidljivim intervalima. Tako se i ljudska bića vode ritmovima, navodi se u knjizi. Ruski sportski naučnici oživeli su koncept šezdesetih godina prošlog veka i počeli da ga sa zapanjujućim uspehom primenjuju na svoje olimpijske sportiste. Danas su mere rada i odmora u srcu periodizacije, metode treninga koju koriste elitni sportisti širom sveta.
“Ti si rezultat tvojih odluka… Odluči se za prave stvari…”
Živeti kao sprinter znači podeliti život na niz intervala kojima se može upravljati u skladu sa našim fiziološkim potrebama i periodičnim ritmovima prirode. Ovaj uvid se prvi put iskristalisao za pisca dok je radio sa teniserima svetske klase. Kao psiholog performansi, njegov cilj je bio da razume faktore koji izdvajaju najveće konkurente na svetu od ostatka čopora. Pisac je proveo stotine sati gledajući vrhunske igrače i proučavajući snimke njihovih utakmica. Na njegovu rastuću frustraciju, nije mogao otkriti gotovo nikakve značajne razlike u njihovim takmičarskim navikama tokom bodovanja. Tek kada je počeo da primećuje šta su radili između tačaka, odjednom je uvideo razliku. Iako većina njih toga nije bila svesna, najbolji igrači su izgradili skoro isti set rutina između poena. Ovo je uključivalo način na koji su se vratili do osnovne linije nakon tačke; kako su držali glavu i ramena; gde su usredsredili oči; obrazac njihovog disanja; pa čak i način na koji su sami sa sobom razgovarali.
Otkrili smo da je voda za piće možda najcenjeniji izvor obnove fizičke energije. Za razliku od gladi, žeđ je neadekvatan barometar potreba. Dok osetimo žeđ, možda smo već odavno dehidrirali. Sve veći broj istraživanja sugeriše da pijenje najmanje dva litra vode u intervalima tokom dana služi performansama na niz važnih načina. Na primer, dehidrirajte mišić za samo 3 posto i izgubit će 10 posto snage i 8 posto brzine. Neadekvatna hidratacija takođe ugrožava koncentraciju i koordinaciju.
Isključite TV!
Televizija je, na primer, jedno od primarnih sredstava pomoću kojih se većina ljudi opušta i oporavlja. Međutim, gledanje televizije je uglavnom mentalni i emocionalni ekvivalent jedenju nezdrave hrane. Može pružiti privremeni oblik oporavka, ali je retko hranljiv i lako se konzumira previše. Istraživači su otkrili da je produženo gledanje televizije zapravo povezano sa povećanom anksioznošću i depresijom niskog nivoa.
Da biste bili potpuno emocionalno angažovani, potrebno je slaviti ono što su stoički filozofi zvali anakolutija – međusobno uključivanje vrlina. Prema ovom pojmu, nijedna vrlina nije vrlina sama po sebi. Naprotiv, sve vrline se podrazumevaju. Iskrenost bez saosećanja, na primer, postaje okrutnost.
Biti uspešan je moć sa kojom mali broj ljudi može da se izbori…Bori se…
Koliko god bilo teško i neprijatno prihvatiti, često se osećamo neprijateljski prema onima koji nas podsećaju na aspekte nas samih koje radije ne vidimo. „Zamolite nekoga da opiše tip ličnosti za koji smatra da je najgnusniji, najnepodnošljiviji i sa kojim je nemoguće da se slaže i on će dati opis svojih potisnutih karakteristika…. Te osobine su mu neprihvatljive upravo zato što predstavljaju njegovu potisnutu stranu; samo ono što ne možemo prihvatiti u sebi smatramo nemogućim za život u drugima. ”Pomislite na trenutak na nekoga ko vam se aktivno ne sviđa. Koju osobinu kod te osobe smatrate najzaslužnijom za to? Sada se zapitajte: “Kako sam ja to? ”
Svrha takođe postaje moćan izvor energije kada pređe iz spoljne u unutrašnju motivaciju. Spoljašnja motivacija odražava želju da dobijemo nešto više za šta smatramo da nemamo dovoljno: novac, odobrenje, društveni položaj, moć ili čak ljubav. Unutrašnja motivacija proizlazi iz želje da se bavimo nekom aktivnošću jer je cenimo zbog zadovoljstva koje ona pruža. Istraživači su dugo otkrivali da unutrašnja motivacija teže podstiče održivu energiju. Studija koju je sprovela jedna istraživačka grupa za ljudsku motivaciju pokazala je, na primer, da su ljudi čija je motivacija bila autentična pokazivali više interesovanja, uzbuđenja i samopouzdanja, kao i veću upornost, kreativnost i performanse nego kontrolna grupa subjekata koji su u velikoj meri bili motivisani spoljnim zahtevima i nagradama.
Preciznost i specifičnost
Širok i ubedljiv niz studija potvrđuje da specifičnost vremena i preciznost ponašanja dramatično povećavaju verovatnoću uspeha. Objašnjenje još jednom leži u činjenici da je naš svesni kapacitet samokontrole ograničen i lako se iscrpljuje. Određivanjem kada, gde i kako će se ponašanje dogoditi, više ne moramo mnogo razmišljati o tome kako to učiniti. Niz eksperimenata je potvrdio ovaj obrazac. U možda najdramatičnijem eksperimentu od svih, grupa zavisnika od droga proučavana je tokom odvikavanja – u vreme kada energija potrebna za kontrolu nagona za uzimanjem droga ozbiljno ugrožava njihovu sposobnost da preuzmu gotovo bilo koji drugi zadatak. Kao deo napora da im se pomogne u pronalaženju posla nakon rehabilitacije, jedna grupa je zamoljena da se obaveže da će napisati kratak rezime pre 17:00 časova, na određeni dan. Nijedan jedini nije uspeo. Druga grupa je zamoljena da ispuni isti zadatak, ali i da kaže kada i gde će napisati rezime. Osamdeset odsto te grupe je uspelo.
Pozitivni rituali
Namerno koristimo reč “ritual“ da naglasimo pojam pažljivo definisanog, visoko strukturiranog ponašanja. Za razliku od volje i discipline, koji zahtevaju da se naterate na određeno ponašanje, ritual vas privlači. Zamislite nešto tako jednostavno kao što je pranje zuba. To nije nešto na šta se obično morate podsećati. Pranje zuba je nešto na šta se stalno osećate privučeni, primorani svojom jasnom zdravstvenom vrednošću. Radite to uglavnom na automatskom pilotu, bez mnogo svesnog napora ili namere. Moć rituala je u tome što oni osiguravaju da koristimo što je moguće manje svesne energije tamo gde to nije apsolutno neophodno, ostavljajući nam slobodu da strateški usmerimo energiju koja nam je dostupna na kreativne, obogaćujuće načine. Svi odlični izvođači oslanjaju se na pozitivne rituale kako bi upravljali svojom energijom i regulisali svoje ponašanje. I što je izazov zahtevniji i pritisak veći, naši rituali moraju biti rigorozniji.
U svim kulturama, religijama i samom vremenu ljudi su se divili i težili istim univerzalnim vrednostima – među njima su integritet, velikodušnost, hrabrost, poniznost, saosećanje, odanost, istrajnost. U isto vreme odbacujemo njihove suprotnosti – prevaru, pohlepu, kukavičluk, aroganciju, nelojalnost i lenjost. Da biste počeli dublje istraživati vrednosti koje su vam najatraktivnije, predlažemo vam da odvojite vreme da odgovorite na sledeća pitanja:
Skočite unapred do kraja života. Koje su tri najvažnije lekcije koje ste naučili i zašto su toliko kritične?
Pomislite na nekoga koga duboko poštujete. Opišite tri kvaliteta ove osobe kojoj se najviše divite. Ko si ti kad si najbolji?
Da li ste vi ono za šta se izdajete? Razmislite dobro…
Ovo je bio rezime knjige “Moć potpunog angažovanja” pisci Jim Loehr i Tony Schwartz.
