U knjizi „Moć odmora“ se traži odgovor na pitanje „Zašto samo spavanje nije dovoljno za odmor“ i daje se plan za resetovanje tela. Ranije sam mislio da je odmor gubljenje vremena. Ja sam lekar – zašto se odmarati kad možeš viđati pacijente, predavati ili pisati istraživačke radove? Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim da je većina medicinskih radnika i daleko više opšte javnosti osnovne činjenice pogrešno shvatilo. Odmor nije gubljenje vremena. To je biološka potreba – proces za obnovu.
Odmor nije beskoristan, već glavni put do naše obnove, našeg opstanka. Proces starenja ne mora značiti neizbežan pad mladalački zdrave ljudske mašine u zarđali truli trup. Pre bi trebalo posmatrati starenje kao skriptu u kojoj se telo doživljava, uči, obnavlja (uključujući naš mozak) tokom celog života. Ponovo stvaramo, obnavljamo i reorganizujemo sebe kroz proces odmora – Pisac objašnjava poentu svog dela.
Naučnici sa univerziteta u Koloradu koji su proučavali ljudske gene prijavili su da oko 98 procenata ili više naših gena funkcioniše prema dvadesetčetvoročasovnim obrascima. Život je vremenski ograničen, a san, kao i drugi oblici odmora, prati određene ritmove. Ti ritmovi snažno utiču na naše ponašanje i performanse.
Studija sprovedena na univerzitetima pokazala je da što više tinejdžeri gledaju TV, veći je rizik da obole od depresije u narednih sedam godina. Više televizije takođe generalno znači manje sna, a manje sna znači lošiju kognitivnu funkciju i niže ocene. Među odraslima, kasnonoćno korišćenje televizije istaknuta je karakteristika kod nesanica, od kojih mnogi na kraju postanu depresivni. Još jedan nesrećni biološki efekat televizora dolazi od svetlosti koju emituje sam televizor. Dok jutarnje svetlo postavlja naše unutrašnje satove ranije, uveče kasnije postavlja naše biološke satove. Televizijski aparati gase mnogo svetla. Efekat kod mnogih ljudi je da ih nateraju da ostanu budni do kasno, skraćujući im vreme za spavanje i otežavajući im da se probude ujutru.
“3 stvari čuvaj od drugih: 1) Tvoj ljubavni život 2) Tvoje prihode 3) Tvoj sledeći potez”
Aktivni odmor je svestan. Aktivni odmor je pod vašom kontrolom. Aktivni odmor je orijentisan ka cilju i usmeren. Tehnikama aktivnog odmora koje ćete naučiti (a ima ih još mnogo), odmorićete telo i um po volji, u slobodno vreme – i za svoje zadovoljstvo. Radeći aktivni odmor, čitavo vreme ćete učiti, obnavljati svoje telo i razvijati delove mozga koji će buduće tehnike odmora učiniti lakšim za učenje i upotrebu. Kako pisac objašnjava: „Mentalni odmor znači inteligentno usredsređivanje na vaše okruženje na način na koji se to podmlađuje. Tehnike mentalnog odmora daju vam mogućnost da brzo i efikasno postignete smirenu i opuštenu koncentraciju i da postanete opušteni i koncentrisani bilo kada i bilo gde.
Mentalni odmor omogućava veću koncentraciju, svest i postignuća. Društveni odmor znači korišćenje moći društvene povezanosti za opuštanje i podmlađivanje. Duhovni odmor je praksa povezivanja sa stvarima koje su veće i od nas samih, što pruža zajedništvo i smisao života – faktore za kojima ljudi gladuju poput hrane. Fizički odmor fokusiranjem na vaše telo i njegove najjednostavnije fiziološke procese izaziva smirenje, opuštanje, mentalnu budnost i iznenađujuće bolje zdravlje.”
Dremke vas obnavljaju. Čak i šestominutni san može poboljšati pamćenje i rešavanje problema. Dremke mogu delovati kao idealno usred popodneva ili dok ste na poslu. Mnogi svetski lideri “dremaju moć”. Pre industrijske revolucije, većina stanovništva je rutinski dremala. Zašto? Ljudska bića su tako izgrađena. Kao što ste naučili u poglavlju o snu, pre veštačkog osvetljenja od gasa ili struje, ljudi su normalno spavali noću i danju. Naši telesni satovi to propisuju.
Gledanje na dremke kao na nešto blesavo, lenjo i rasipno kratkovidno je. Brzo, programirano spavanje može učiniti da se ljudi osećaju odmorno i mentalno oštro, poboljšava učenje i pamćenje, a ako se izvodi u ranim popodnevnim satima, povećava produktivnost rada.
Mišići se menjaju upotrebom. Kao i sve ostalo. To uključuje i mozak. Ako koristite delove mozga dovoljno dugo i dovoljno često, oni postaju veći. Moždana aktivnost dovodi do anatomskih promena. Dugotrajnim meditatorima rastu veći, masniji frontalni režnjevi. Prednji režnjevi su mesto gde se koncentrišemo, usredsređujemo svoju pažnju, planiramo, fokusiramo se i radimo većinu svoje analize problema. Čak i početnicima koji meditiraju rastu veći čeoni režnjevi, sa masnijim delovima sive materije. Jedna studija pokazala je da bi se loše pamćenje moglo poboljšati obukom meditacije.
Samo se molite jedan minut. Molite se kakvi jeste i molite se onako kako se nadate. A kad završite sa molitvom, razmislite o sebi. Da li je vaše telo mirno i da li se odmara? Osećate li malo više nade, malo radosnije? Da li osećate da ste se malo više povezali sa drugima – drugima koji možda osećaju iste potrebe za svetom kao i vi? Bez obzira na ishod, molite se. Način na koji su naša tela i mozak dizajnirani i konfigurisani, sam čin može se pokazati dovoljnim. Molitva i pokušaj duhovne povezanosti su takođe oblici davanja. Na taj način oni su sopstvena nagrada.
Pet udisaja možda ne izgledaju mnogo, ali jeste. Sa tih pet udisaja otvorili ste bazu pluća za bolju cirkulaciju, opustili telo, usredsredili se na ono što vaše telo radi na način koji vam omogućava da oboje to cenite i uživate, i pronašli način da se doslovno odmorite. Traje nekoliko sekundi i može se koristiti praktično bilo gde i bilo kada.
Pravio sam greške u životu, ali me to nije sprečilo da nastavim dalje…Upornost se isplati…
Društveni odmor je moćan. Društveni odmor povećava društvene veze, što može sprečiti srčani udar, moždani udar i možda rak, promoviše opstanak, pruža lično zadovoljstvo i postaje jednostavna, nečuvena zabava koja će se pamtiti ceo život. Postoji mnogo, mnogo tehnika društvenog odmora, ali mnoge uključuju društveni dodir, sposobnost da se upustite u razgovor sa nekim koga dobro poznajete ili želite da se bolje upoznate. Vidovi društvenog odmora:
•uspostavite posebnu vezu sa nekim do koga vam je stalo,
•posetite komšinicu ili kolegu sa kojim biste želeli da se bolje upoznate,
•uspostavite brze, korisne društvene veze,
•prošetate sa kolegom na ručak,
•pozovete prijatelja da prošeta i razgovara sa vama u parku itd…
Da bismo dobro živeli, moramo da se dobro i odmorimo. Potrebni su nam pasivni oblici odmora, poput sna. Treba nam vremena da obnovimo ćelije i organe. I potrebne su nam tehnike aktivnog odmora koje ste naučili u ovoj knjizi jer će nas učiniti budnijim i efikasnijim. Odmarajte se više, postignite više. Odmorite se i daćete sebi bolje šanse da živite zdravije i duže. Zato shvatite da je odmor prioritet.
Ovo je bio rezime knjige “Moć odmora” pisac Matthew Edlund.
