Skoro svako od nas veruje u neki od mnogobrojnih mitova o sreći. Na primer da će neka dostignuća nas kao odraslih osoba (brak, deca, bogatstvo, posao) sigurno usrećiti. Tu je takođe i verovanje da će nas određeni porazi u životu (problem sa zdravljem, to što možda nemamo životnog partnera, nemamo dovoljno novca) onemogućiti da se osećamo srećno zauvek. Ipak, nije sve baš tako crno ili belo…
Pisac želi da nam objasni i dočara da iako su nam se možda u životu desila par dostignuća ili poraza koja su nam obeležila život, i dalje postoji mogućnost za promenu.
Ljudsko biće ima neverovatan kapacitet da promeni ili preraste svoje navike i na taj način dovede do velikih promena.
Uzbuđenost zbog moguće pobede i strah od poraza se u nama dešavaju u isto vreme, to je veoma fascinantno. Ono što je takođe veoma važno je to da tu nekako uvek preovladaju pozitivna osećanja, na neki način su jača, intenzivnija. To je zato što smo nekako navikli da sve dobre stvari koje nam se dešavaju uzimamo zdravo za gotovo. Kada se uselimo u novi stan, kada dobijemo novu kancelariju, kada kupimo novi auto, kada se venčamo – osećaj sreće je već tu, ali osećaj uzbuđenosti je trajao veoma kratko. Veoma brzo se naviknemo na dobre stvari. Na taj način nas ti lepi osećaji iščekivanja, ponosa zbog nekog dostignuća, osećaj zahvalnosti zaista brzo prođu, a to nas opet čini nezadovoljnim dok ne postignemo neki sledeći cilj.
“Sreća je svuda oko nas…”
Bilo da je naš nivo optimizma mali ili veliki, mnogi od nas se kolebaju po pitanju očekivanja u budućnosti. Ta najsnažnija strategija odnosi se na to da svakoga dana nekih 10 do 20 minuta vodimo dnevnik u kojem ćemo zapisivati naša nadanja, želje i snove o budućnosti. Na primer “Za 10 godina ja ostvariti to i to, biću tamo i tamo”. Vizualizacijom ćemo ih oživeti, zamišljanjem ćemo znati koje će osećaje to probuditi u nama. Ova vežba koja može da traje i samo dva minuta učiniće da se ljudi osećaju srećnije pa čak i zdravije. Mašta je pravo bogatstvo i izobilje lepih osećaja.
Većina vas sigurno je čula da postiji dnevni ciklus koji reguliše kada ćemo se osećati pospano, a kada ćemo se osećati budno i odmorno. To je deo našeg biološkog sata koji je osetljiv na dan i noć.
Nekolicina vas možda je takođe čula i za drugu vrstu ritma, a to je da prolazimo kroz to stanje svakih 90 minuta ili malo više, ali ne više od 120 minuta, tokom našeg sna. Takođe nastavljamo sa tim stanjima i dok smo budni. U praksi to znači da nekih sat ili dva posle buđenja mi osećamo da smo fokusiraniji, sposobniji za koncentraciju i sa više energije u telu. Na kraju ovog intervala dolazimo do toga da ćemo iskusiti nekih 20 minuta umora, letargije, nemogućnosti da se skoncentrišemo.
Sonja nam na ovaj način objašnjava da naša energija oscilira. Moramo pratiti sopstveni osećaj kada smo puni snage, a kada nam je potreban kratak odmor. To je veoma pametna strategija.
Zašto su ljudima toliko bitna ta materijalna dostignuća kojima bismo se identifikovali? Brojna istraživanja su dokazala da upravo ta materijalna dostignuća dovode do toga da nam ništa nije dovoljno da bismo bili srećni, smanjuju našu mogućnost da održimo prijateljstva, smanjuju želju da pomognemo drugima…
Ali nisu baš svi zaraženi baš tim virusom i ne juri baš svako samo za slavom, moći, bogatstvom. Što više vremena provedemo praveći novac, manje provodimo vremena u stvarima koje bi nas možda učinile srećnim. Možda je to čitanje poezije, možda je to igranje sa decom, šetnja sa prijateljima. Na kraju nam postane potpuno iracionalno da sebi dopustimo takve stvari. To je tužan način da se provede život, složićete se.
Pazi šta želiš…Možda ti se i ostvari…
Iako znamo koji su benefiti pozitivnih emocija čini se da ipak ne stremimo ka tome da što češće uživamo u njima. Čini se da svi stremimo ka tome da što više sreće osetimo kroz jedan veliki događaj. Sonja misli da je bolje da određenu količinu novca potrošimo na puno sitnih zadovoljstva, nego na jedno veliko. Na taj način ćemo češće osećati proliv lepih osećanja. Rezultat istraživanja koliko pozitivno zadovoljstvo i sreća utiču na naš život pokazao je da smo srećniji i zdraviji ukoliko smo češće osećali sreću. Znači nije bitno da li je ona bila rezultat velikih dostignuća ili sitnih svakodnevnih zadovoljstava.
Ne možemo doći do sreće bez akcije kao i bez ciljeva kojima stremimo. Zato je veoma važno da ciljeve kojima težimo veoma mudro izaberemo. Moramo posedovati i mudrost koja će nam pomoći da preusmerimo put do cilja ka onom kroz koji ćemo više osećati pozitivna osećanja. Ti ciljevi moraju biti fleksibilni i dostupni.
Za početak bilo bi dobro da se oslobodimo najčešćih ciljeva – da budemo bogati, slavni ili zgodni. Mnogo mudriji su ciljevi da budemo bolji ljudi, da doprinesemo našoj zajednici, da budemo dobri prijatelji. Pri odabiru potrebno je da se fokusiramo na svrhu našeg cilja i tako nećemo pogrešiti u izboru.
Ovo je bio rezime knjige “Mitovi o sreći” pisac Sonja Lyubomirsky.
