Pisac knjige nam govori o tome da je umetnost ustvari ljudska aktivnost sa svim pratećim preprekama koji prate svaki trud u postizanju nekog cilja. Dobra umetnost se stvara u svakodnevnom životu običnih ljudi. Umetnici koji su u svom svetu aktivni se stalno susreću sa problemima i preprekama samog stvaranja umetnosti. Knjiga nam govori o osećaju posla koji trebate da obavite u životnim okolnostima kao što su poslovi u studiju, učionici, prilikom vožnje, prilikom sedenja pred računarom i mnogi drugi.
Treba pronaći sebe kroz sopstveni posao i imati izbor bez obzira na to kakve su vam šanse da ostvarimo ono što želio. Svako od nas treba biti kreativan i svako treba imati bar jednu ideju koju treba primeniti u životu.
“Preživeli su najopasniji, zato što oni znaju da će opet preživeti… Ugledaj se na njih…”
Sa time se vode mahom svi umetnici, bez obzira što im je u svemu tome verni pratilac strah od neuspeha koji je stalno prisutan. Uvek se treba fokusirati na neke nove ideje i iscrpeti sve mogućnosti, pa kad budemo sto posto sigurni da nam neće uspeti, tek onda odustati. Ali naravno tu nije kraj sa novim danom treba krenuti u nove pobede i pronaći cilj. Odustajanja ima na svakom koraku, ali ne treba sebi dozvoliti da stanete jer to je mnogo gore. Treba stalno tražiti inspiraciju u novim idejama pa neka može biti i lako ostvarljiva, a da toga u startu niste bili svesni. Uvek treba početi ponovo, jer to je zapravo umetnost. Najbitnije je u svemu tome napraviti taj prvi korak koji je i najznačajniji. Ako u svojoj glavi shvatimo da nešto treba početi ponovo i to razumemo na pravi način, možemo se nadati uspehu. Ali uvek postoji ono ali…. ako to ne razumemo, desiće se ono neizbežno, a to je odustajanje. U životu sve treba raditi strpljivo jer samo tako možemo uspeti. Treba sačekati prirodan proces od setve semena do ubiranja ploda. Za sve velike stvari u životu, najveći saveznik je vreme. Kao proizvod upornosti i strpljivosti dobija se uspeh.
Jedan od učitelja je svoje učenike podelio u dve grupe. Jedna se ocenjivala po količini, a druga po kvalitetu u svom radu. Krajnji ishod je bio da je grupa u količini bila uspešnija jer je učila na svojim mnogobrojnim greškama i na kraju je nešto dovela do savršenstva. Grešaka u svom radu se ne treba pribojavati, treba samo da se pridržavamo standarda, i trudimo se da budemo ponosni na svoj rad. Sami prolazimo taj proces u svom radu, a ostali ne znaju to da cene i vide jer nisu učesnici tog proizvoda. Svakim novim uspehom saznaćemo da li smo napredovali.
Cilj svega toga je transformacija uma našim uspehom. Vremenom se nauči i kako se treba nositi sa kritikama, kako se prilagoditi drugima u poslu i samim tim ćete se od početnika punog zabluda pretvoriti u disciplinovanu osobu, koja može da se nosi sa svim i svačim na putu uspeha. Kod svakog umetnika strahovi i dalje postoje, a tu je i želja za uspehom koja te strahove i pokreće. Sve su to neke od prepreka koje treba ignorisati i usredsrediti se na uspeh jer svaka nova prepreka izaziva strah. Svaku novu prepreku možemo srušiti hrabrošću i samopouzdanjem. Velika razlika je između profesionalca i amatera. Profesionalac tome pristupa sa očekivanjem prepreke i za njega je to sastavni deo uspeha.
Ne možeš kupiti ljubav, jer kad je prava ona je neprocenjiva… Ljubav pobeđuje…
U svakom gotovom delu detalji te umetnosti nisu poznati i za publiku su nezanimljivi. Otkriće prakse koja je korisna u životu svakog umetnika je da se njegov posao obavlja stalno i iznova. Rutine sa kojima ulazimo u nešto nepoznato daju nam doslednost i samopouzdanje da uspemo. Jednom rečju u umetnosti je važno samo raditi. U praksi vežbamo da budemo posvećeni i da istrajemo sve do postizanja uspeha na višem nivou.
Ovo je bio rezime knjige ,,Umetnost i strah“ Pisci: David Bayles i Ted Orland.
