Pisac i trener na početku svoje knjige “Pobedi ili nauči” daje nam putokaze, smernice koje nam približavaju poentu ove knjige. Navodi nam da su MMA borac Conor McGregor i on kao trener, u teškim vremenima morali biti istrajni. To je bio težak period, ali nikada nije razmišljao o “bacanju peškira”. Prepričava nam svoja iskustva kako su bili svi nazad u teretani i pripremali se za sledeću borbu. Iako postoji percepcija da je rast MMA u Irskoj konstantno imao uzlaznu crtu, mogu da vas uverim da to sigurno nije bio takav slučaj. Bilo je skoro isti broj padova kao i uspona, naročito na početku, i to je bio jedan od nekoliko zastoja. Međutim, ako ste na putu do uspeha ne možete doći do tog odredišta, a da ne naiđete na nekoliko neuspeha na tom putu. Ljude koji su važni nije briga da li ste pobedili ili izgubili. U subotu uveče gubite, ali u nedelju ujutru počinjete trening sveži. To je razlog zašto se nikada nisam zanosio proslavljanjem kada pobedimo, baš kao ni zašto se nisam spuštao na smetilište nakon poraza. Pobeda i poraz dve su strane istog novčića. Pobediti ili naučiti je mantra, a ne pobediti ili izgubiti.
Pobedi ili nauči
Pisac smatra da bi možda bilo prikladnije da se ova priča o uspehu uprkos svim šansama završila nazadovanjem. Ponekad pobeđujemo, ponekad gubimo, ali svaki put učimo. To je bio njihov stav koji ih je pratio još iz perioda kada su bili mali i u UFC-u niko za njih još uvek nije čuo. Istrajali su i putovali sve do vrha. Sada kada su stigli ostaju lojalni istoj mantri koja ih je dovela tu gde jesu. Sada je to važnije nego ikad, jer jedan gubitak ih može poslati nazad. Predstoje izazovi koji će testirati njihove kapacitete da apsorbuju lekcije koje ovaj sport donosi. Neki izazovi će rezultirati pobedom, a neki će završiti porazom. Ali oduševljen je svima njima. Bez obzira na ishod takmičenja, pravi pobednici su oni koji nauče najviše.
Od socijalne pomoći do 100 miliona dolara
“Morali smo da prekinemo uže kako bismo mogli da poletimo” – objašnjava nam pisac. Priča nam kako je Conor zaostajao sa ispunjavanjem svojih obaveza, kao i obično. Trener je vozio, a u toku vožnje Conor je upitao da zastane kraj pošte i rekao je da mora da svrati da podigne svoju socijalnu pomoć. Dobijao je 188 funti nedeljno kao pomoć nezaposlenima. Trener je predložio da mu on pozajmi taj novac jer nemaju dovoljno vremena. Ali Conor je insistirao da stanu u poštu. Nedeljama pre borbe, bio je na svim Irskim TV i radio stanicama, novinama, svi su izveštavali o razvikanom borcu koji je imao cilj da postane prvi Irac koji je pobedio u UFC-u. Pa ipak, evo ga, stoji u redu da podigne svojih 188 funti bez kojih ne može da preživi. Dok je trener paničio u kolima jer je bio ubeđen da će propustiti let, ljudi su stajali u redu da se fotografišu sa njim i da im da autogram. Srećom, stigli su na aerodrom na vreme.
“Radi toliko puno, da kad zaradiš put oko sveta bude kao da plaćaš kesicu kikirikija… Ako me razumeš…”
Trener prepričava jednu još situacija u kojoj se našao. Na odluku da svoju teretanu prebaci na drugo, mnogo bolje mesto, dobio je odgovor – “To je odlično mesto, ali vi to ne možete sebi priuštiti i nikada ga nećete napuniti. Masivno je. Samo zaboravite na to i potražite nešto drugo. Bili biste ludi da preuzmete taj rizik.”
Ali odbio je da ga odgovore. Postao je malo opsednut premeštanjem teretane u tu jedinicu. imao je viziju kako bi ta teretana mogla da izgleda i nije mogao to da izbaci iz svoje glave. Objašnjava da je upravo tako zamišljao svoju idealnu teretanu. A sa druge strane, iako je porasla zainteresovanost borbe, imao je tek nešto više od stotinu članova. Ali ta činjenica ga nije odvratila od te namere. Iako je sva logika govorila drugačije, on je zaista verovao da bi taj potez mogao biti uspešan. Bio je ubeđen da će postojati “efekat akvarijuma za zlatnu ribicu” i da će se vremenom popuniti prostor.
Ljubav – tajni sastojak – Pobedi ili nauči
Kavanagh navodi – “Ovo je bila vožnja rolerkosterima. Koliko je bilo istaknutih tačaka na putu toliko je bilo i propadanja takođe. Ponekad je možda više imalo smisla sići i pokušati nešto drugo, ali mi je veoma drago što to nikada nisam uradio. Moje dugoročno bavljenje ovim sportom nije zavisilo od uspeha UFC-a. Da budem sasvim iskren, to je bio bonus, i to poprilično veliki. Sve što sam oduvek želeo jeste da MMA plaća račune. Sve dok je to bio slučaj, bio sam potpuno posvećen tome. “
Bio je prvi irski MMA borac, prvi brazilski jiu-jitsu crni pojas i prvi trener UFC šampiona. To su bila značajna dostignuća, ali to nije ono što bi on na kraju dana izdvojio kao najveće svoje zadovoljstvo ili dostignuće. Za njega je glavna stvar bila ta što je on život proveo radeći posao koji voli. Nema većeg zadovoljstva od toga.
Srećni su oni koji su pronašli prave prijatelje u svetu punom lažnih ljudi… Lojalnost pre svega…
“Nakon što je novi šampion zvanično krunisan i kada smo se probili do bekstejdža, pronašao sam tihu sobu i legao na pod. U takvim trenucima teško je sprečiti sebe da razmišljate o putovanju kroz koje ste prošli i koje vas je dovelo dovde. Razmišljao sam o tome kako su me pretukli; o krečenju male šupe po vrelom danu; o svim partnerima za obuku od dana kada smo jedva znali šta radimo; o tome da nikada neću imati ni cent u svom džepu jer sve što zaradim potrošim na usavršavanje borilačkih veština; o teškim noćima provedenim na vratima; o tome kako sam bio u suzama kada je propala teretana; o tome kako sam izbačen sa mesta i o svim gubicima i zastojima.
Za veći deo ovog putovanja najlogičniji sledeći potez bi bio bacanje peškira. Ali nema lakog puta do mesta na koje vredi doći.”
Rečenica sa toliko istine, snage i ohrabrenja u sebi. Koja je vaša željena destinacija?
Ovo je bio rezime knjige “Pobedi ili nauči” pisac John Kavanagh.
