Razlog za pisanje ove knjige „Način borbe“ je taj što je pisac želeo da pronađe način da vam ispriča svoju priču na drugačiji način nego što je već ispričana. Na neki način, njegov život može biti objašnjen kroz matematiku i jednačine. Zaista je jednostavno: od trenutka kada je počeo da uči i stiče znanje, shvatio je koliko je ostalo da se nauči. O borbi, o ishrani. O ljubavi i životu. O strahu! O dinosaurusima, čak. Dakle, jednačina funkcioniše ovako: Što više učim, manje znam. Da, više je manje. To je način na koji to funkcioniše. I to se odnosi na sve nas, ne samo na mene, ne samo na tebe. Za pisca, to je tajna velikog dela njegovog života i kako je postao ono što jeste.
Još jedan moćan izraz Aristotela za koji sam čuo da se koristi je “arete“. To je grčka reč koja nema pravog ekvivalenta ni na jednom drugom jeziku, ali u suštini „arete“ znači da gledate u svoju dušu ali ne samo da bi otkrili šta je to što vas može učiniti velikim, već i da bi identifikovali izvor te veličine i aktivirali ga svaki dan svog života. To je bunar iz kojeg crpite kada nema drugog resursa. To je apsolutna istina koja se nalazi u najdubljem delu vaše duše.
“Ako se ne boriš za ono što želiš, nemoj plakati za ono što izgubiš… Jedna bitka ne dobija rat…”
Pisac navodi: „Ključ je uvek bio jednostavan: otkriće. Iako su drugi ljudi počeli da iznose svoje mišljenje o mom potencijalu, ja sam ćutao. Sve dok nisam otkrio šta je to čime želim da se bavim: da postanem mešoviti borilački umetnik. To otkriće je dalo veru u moje unutrašnje snove jer sam počeo da uviđam konkretnu mogućnost da mogu postati borac, pravi borac. I tako je promena išla od toga da imam vizije o mom životu do njihovog konkretnog življenja. U ovoj fazi svog života ostavio sam mnogo, mnogo stvari iza sebe. Stalno sam slušao razne reči kako mi šapuću na uvo, i to je izazvalo reakciju u meni i shvatio sam: to je ono što želim da radim. Želim da postanem šampion sveta u mešovitim borilačkim veštinama. A onda je sva moja energija, sve što sam imao u sebi, otišla ka ostvarenju tog cilja. Više se nisam žrtvovao, donosio sam odluke. Trening umesto zabave. Rad umesto igre. Savršena vežba umesto povremenog ponavljanja. Počeo sam da živim život sa svrhom i smerom. „Prvo namera, zatim prosvetljenje.”
„Nemojte me pogrešno shvatiti – kaže pisac: strah može biti dobra stvar i ne postoji način da ga eliminišete iz svog života. U stvari, eliminisanje straha iz vašeg života je laž ili je to mentalna bolest. To je to, ništa više. Svako ko kaže da ne oseća strah je lažov. Momci koji kažu da ne osećaju strah su puni sranja ili su jednostavno ludi. Veliki problemi poricanja. Sećam se da sam čuo priču o vojnicima koji idu u bitku i ne pokazuju strah, a momak je rekao da je to zaista jednostavno: “Postoje dve vrste ljudi: oni koji žele da izađu i bore se – oni ludi — i one koji se plaše da odu, ali ipak odu. Oni su hrabri.“ U ovom trenutku sam shvatio da je potreban strah da bi se osoba učinila hrabrom. I to mi se sviđa, jer hrabrost govori nešto o tebi. Rezultat je da, nakon nekog vremena, uvežbate da budete hrabri. Razumete kako da krenete napred protiv straha, kako da reagujete u određenim situacijama. Samo ti bude bolje. To ne znači da prestajete da osećate strah – to bi bilo nemarno – ali znači da ste zaslužili pravo da osećate poverenje u borbi protiv straha.”
Svaka muka u tvom životu te skrojila u osobu kakva si sada…Kakav ti je krojač?
Pisac nastavlja: „Prvi put kada sam svom tati rekao da želim da budem svetski šampion u mešovitim borilačkim veštinama, mislio je da sam lud. To je bio moj san, naravno, ali sve počinje sa snom, i osećao sam se stvarnim u mojoj glavi. Bilo je teško pričati o tome, a drugima još teže da razumeju ili vizualizuju. Ali uvek sam imao predosećanja, osećanja i vizije za koje sam se osećao kao da pripadaju meni i samo meni. Kao da se budućnost ponekad dešava u mojoj glavi. Ali ovo nije dobra stvar ako budućnost izgleda mračno. Proživeo sam događaje u svojoj glavi mnogo pre borbe. Duboko u sebi sam verovao da ću jednog dana biti šampion, ali sam takođe osećao da ovo nije pravi trenutak. Međutim, značaj osećaja je u tome što me je stavio na put. Srećom, znam da svako putovanje počinje jednim korakom, a prati ga drugi.”
„Želite li da znate šta mi se najviše sviđa kod sebe? Istina je da sam postao „sjajan“ u možda jednoj stvari: posvećenosti. Nikada nisam bio ni najbrži, ni najjači, ni najveći, ni najmoćniji. U životu, svi mi u nekom trenutku otkrijemo da postoji neko drugi ko je bolji u bilo kojoj stvari od nas. Pronašao sam način da ono što neki nazivaju napornim radom pretvorim u igru i vežbu efikasnosti. Pretvorio sam skupljanje smeća u trku jer je to dobra kardiovaskularna vežba, jer je dobar trening snage i zato što čini da dan prolazi brže. Efikasnost je za mene opsesija, zavisnost. Ne samo da mi pomaže da ojačam, već i čini stvari jednostavnijim. Pomaže mi da prevaziđem svoje trenutne negativne sklonosti. Vodi me u teretanu kada mi se ne ide. Dodatna korist su dobre navike. I hrana ima bolji ukus.”
Ovo je bio rezime knjige „Način borbe“ Pisac Georges St-Pierre.
Odličan rezime za pojašnjenje Čovekovih misli, klikni ovde…
