Ovo je knjiga o vremenu. Svi znamo da je sve u tajmingu – objašnjava pisac. Nevolja je u tome što mi ne znamo mnogo o samom vremenu. Naši životi predstavljaju neprestani tok odluka “kada” – kada promeniti karijeru, preneti loše vesti, zakazati čas, raskinuti, oženiti se, krenuti na trčanje ili se ozbiljno pozabaviti nekim projektom ili osobom. Ali većina ovih odluka proističe iz usijane močvare intuicije i nagađanja. Mi verujemo da je vreme umetnost – navodi pisac.
“Pokazaću vam da je tajming zaista nauka – oblik ili telo koje se pojavljuje u više aspekata, multidisciplinarno istraživanje koje nudi svež uvid u stanje čoveka i koje nam daje korisne smernice za pametniji rad i bolji život. Posetite bilo koju knjižaru ili biblioteku i videćete policu (ili više polica) naslaganih knjigama koje govore o tome kako da činite razne stvari – od pridobijanja prijatelja do toga kako da naučite da pričate na stranom jeziku za mesec dana. Ova oblast je toliko masivna da ova izdanja zahtevaju svoju posebnu kategoriju – kategoriju kako da. Ovu knjigu svrstajte u potpuno novi žanr- žanr kada da… uradite nešto…
Pisac nam ovo slikovito objašnjava navodeći primere kako na svim kontinentima i u svim vremenskim zonama, baš kao što je predvidiva okeanska plima, predvidiva je i svakodnevna oscilacija – vrhunac, korito i odskok. A ispod površine našeg svakodnevnog života krije se obrazac: presudan, neočekivan i otkrivajući… Naučnici su ustanovili da skoro sva živa bića, počev od jednoćelijskih organizama koji vrebaju u jezerima do višećelijskih i složenih organizama – imaju biološke satove. Ovi unutrašnji merioci vremena igraju suštinsku ulogu u funkcionisanju.
Pink podseća da smo u prvom poglavlju knjige saznali neke zanimljive rezultate o Danskim nacionalnim standardizovanim ispitima. Danski školarci koji popodne polažu testove postižu značajno lošiji rezultat u odnosu na one koji polažu testove ranije tokom dana. Direktoru škole ili kreatoru obrazovne politike odgovor izgleda sasvim očigledan – prebacite sve testove na jutro. Međutim, istraživači su otkrili i drugi lek, sa primenama i izvan škola i testova, koji je veoma lako objasniti i primeniti.
“Dajem ti dva izbora, pristani sada ili zažali kasnije… Omiljen pristup…”
Kada su danski studenti imali pauzu od dvadeset do trideset minuta – za jelo, igru, ćaskanje – neposredno pre testa, njihovi rezultati nisu opali. U stvari, povećali su se. Istraživači su to ovako sročili – Prekid prouzrokuje poboljšanje koje je veće od pogoršanja po satu. Odnosno – rezultati padaju posle podne, ali rezultati se i povećavaju nakon pauze. Polaganje popodnevnog testa bez pauze daje rezultate koji su ekvivalentni provođenju manje vremena u školi i roditeljima sa nižim primanjima i sa nižim obrazovanjem. Ali polaganje istog testa nakon pauze od dvadeset do trideset minuta dovodi do rezultata koji su ekvivalentni učenicima koji provode tri dodatne nedelje u učionici i imaju nešto bogatije i bolje obrazovane roditelje. Koristi su bile najuočljivije kod učenika koji su imali najmanji učinak.
U knjizi se navodi i eksperiment, a sastoji od učesnika koji su podeljeni u tri grupe i svima je data tridesetominutna popodnevna pauza pre nego što su seli za simulator vožnje. Prva grupa je dobila placebo pilulu. Druga grupa je primila dve stotine mililitara kofeina. Treća je primila isto tih dve stotine mililitara kofeina, a zatim su poslati na kratku dremku. Kada je došlo vreme za nastup grupa koja je imala samo kofein nadmašila je placebo grupu. Ali grupa koja je imala kofein i dremanje nadmašila je obe grupe. Pošto kofeinu treba oko 25 minuta da uđe u krvotok, dobili su sekundarni podsticaj od leka u vreme kada se dremanja završavalo. Drugi istraživači otkrili su iste rezultate – konzumiranje kofeina koji je obično u obliku kafe, nakon čega sledi dremanje od deset do dvadeset minuta, idealna je tehnika za sprečavanje pospanosti i povećanje performansi.
Što se tiče pisca, posle nekoliko meseci eksperimentisanja sa dvadesetominutnim popodnevnim dremanjem, navodi da se preporodio. Nekada je bio neko ko je klevetao dremanje, neko ko se stideo da drema, a sada je neko ko uživa u kombinaciji kafe i dremanja.
Savetnici preporučuju da izaberete određeni dan i vreme kada želite da zamislite sebe kako se “transformišete” u svoju novu ulogu. Teško je bilo šta započeti ako u glavi još uvek imate sliku iz prošlosti. Mentalnim zamišljanjem sebe kako “postajete” nova osoba i pre nego što uđete na prednja vrata, zakoračićete na pokretne stepenice koje vode ka vrhu.
Kada se radni dan završi mnogi od vas žele da se otrgnu i odrade puno stvari – da pokupe decu, otrče kući i pripreme večeru ili samo da se odvezu do najbližeg bara. Ali nauka o završetku savetuje da umesto da bežimo, poslednjih pet minuta posla rezervišemo za nekoliko malih namernih radnji koje dan privode kraju. Počnite tako što ćete uzeti dva ili tri minuta da napišete šta ste postigli od jutra. Napredak je najveći motivator na poslu. Ali bez praćenja naših napredaka često ne znamo da li uopšte nešto postižemo. Završiti dan zapisivanjem onoga što smo postigli može kodirati i odrediti ceo dan da bude pozitivniji. Sam autor kaže da to radi već četiri godine i kune se u ovu praksu. U dobrim danima ova vežba pruža osećaj kompletnosti, a u lošim danima pokazuje da često ima više učinjenog nego što pretpostavljamo.
Sada iskoristite sledeća dva ili tri minuta da napravite plan za sledeći dan. Ovo će vam pomoći da zadovoljniji završite današnji dan i da imate više energije za sutra. Ukoliko vam je preostao dodatni minut iskoristite ga da pošaljete nekome poruku zahvalnosti.
Smejali su se mojim snovima, sada se ja smejem njihovim životima… Ne zlonamerno, samo etički…
Pisac sam priznaje da je nekada verovao u ignorisanje talasa dana. Sada veruje u surfovanje po njima. Nekada je verovao da su pauze za ručak, dremanje i šetnje lepe stvari. Sada veruje da su neophodne. Ranije je verovao da je najbolji način da se prevaziđe loš početak na poslu, u školi ili kod kuće – otresti ga se i nastaviti dalje. Sada veruje da je bolji pristup da započnemo iznova. Nekada je verovao u moć srećnih završetaka. Sada veruje da moć završetaka počiva u njihovom značaju i poenti. Ranije je verovao da je sinhronizacija sa drugima samo mehanički proces. Sada veruje da to zahteva osećaj pripadnosti, nagrađen osećajem svrhe i otkriva nam delove naše prirode.
Ranije je verovao da je vreme sve. Sada veruje da je sve vreme.
Ovo je bio rezime knjige „Kada“ pisac Daniel H. Pink.
Ukoliko se pitate koliko je važna emocionalna inteligencija, to možete pročitati ovde…
