Uknjizi “Fokus”, pisac objašnjava da pri obavljanju bilo kog zadatka, potrebna nam je u najvećoj meri jedna stvar od koje nam zavisi uspešnost, a to je pažnja. Pažnja je nešto što nam drži fokus i u velikoj meri nam pomaže da ostanemo usredsređeni. U poslednje vreme nauka o pažnji se toliko puno razvila, da nam čak opisuje veštine koje nam pomažu i određuju koliko dobro ćemo obaviti neki zadatak. Blisko povezana veza između pažnje i izvrsnosti se provlači kroz mnoge sfere života, i deo je mnogih mentalnih operacija i sposobnosti. Tu je uključeno razumevanje, učenje, pamćenje, osećanje čitanje emocija kod drugih osoba i interakcija.
Sve su to neki od nevidljivih faktora koji nam omogućavaju da bolje sagledamo prednosti mentalne sposobnosti i razumemo kako da to što bolje uradimo. U svojoj glavi registrujemo proizvod pažnje kao što su naše ideje, dobre i loše stvari itd. Pažnju kao mentalnu sposobnost treba negovati i razvijati jer u mnogo čemu zavisi od nje da li ćemo ostati u fokusu nečega. Fokus je kao mišić na telu i što ga vise koristimo vise će se razvijati.
Pažnja je nešto što obezbeđuje mehanizme koji su u našoj svesti i koji regulišu naša osećanja i naše misli. Postoje tvrdnje za to i kako ćemo sve videti, zavisi od načina na koji raspoređujemo našu pažnju. Ona nas povezuje sa svetom i definiše naše iskustvo, jer naš fokus je naša realnost.
“Nisam ovde da bih se uklapao u tvoj svet, ja sam ovde da bih stvorio moj svet… Veliki apetit…”
U životu svih nas dolazi do raznih emocionalnih padova i uspeha, kao što su razne eksplozije u nekoj bliskoj vezi koja vam je stalno u mislima. To je zapravo i dobro jer nam takve misli padaju na pamet iz veoma dobrog razloga, a to je da razmislimo šta i kako dalje. O svemu onome što nas uznemirava i remeti trebamo razmisliti više puta, pronaći odgovor i uraditi ono što je najbolje. Linija razdvajanja između besplodnog i produktivnog razmišljanja zavisi da li ćemo naći provizorno ili trajno rešenje.
Biti usredsređen i držati pažnju na nečemu dovodi do zamaranja i gubljenja fokusa. To je slično umoru mišića koje dovodimo do krajnjih granica izdržljivosti napornim vežbanjem. Neki od karakterističnih znakova mentalnog umora su: povećana razdražljivost, povećana rasejanost, smanjena efikasnost i mnogi drugi. To su neki od znakova koji nam govore da nam je potreban odmor i da imamo pad energije, koja nam je preko potrebna. Često se pitamo šta je to što nas odmara od svega toga, a odgovor zapravo leži u kontroli aktivnosti i opuštanjem u mirnom okruženju. Nešto što je uveliko poznato kao oaza mira, odmora i punjenja energije je svakako priroda. Obnova se dešava tako što prelazimo sa pažnje koja je naporna na pažnju onoga što se predstavlja u prirodi. Tada um potiskuje sva ometanja i prepušta se uživanju u prirodnoj sredini.
Ključ uspeha u snazi i volji u mnogo čemu uveliko zavisi od načina na koji se fokusiramo na nešto. Veština koja je ključna je strateška raspodela pažnje koja nam pomaže u borbi protiv iskušenja. Ako sebe samoograničimo protiv trenutnog zadovoljstva javiće nam se tri podvrste pažnje. Jedna od podvrste pažnje koja se tada javlja je dobrovoljno odvajanje fokusa od nekog predmeta koji odvlači našu pažnju. Druga i ništa manje bitna je odupiranje ometanja pažnje, koja nam pomaže da fokus održimo na nečemu drugom. Treća nam pomaže odnosno omogućava da svoj fokus održimo na cilju u budućnosti. Sve ove stvari nam pomažu i doprinose u jačanju snage i volje.
Ako nešto mehanički ponavljamo nećemo imati nikakve koristi već moramo prilagođavati izvršenje stalno u krug da bi smo uspeli i približili se svom cilju. U početku možemo tolerisati više grešaka kako bi smo povećavali svoje granice i ohrabrili sebe. Što više budemo pametno vežbali odnosno sticali praksu moćićemo da postignemo najveći nivo uspeha. U glavi moramo imati što više opcija i donositi bitne odluke u pravom trenutku. Praksa je ta koja će nam puno pomoći u svemu tome.
Život je 10% šta ti se dešava u njemu, ali je zato 90% kako ti REAGUJEŠ na to…Stvar izbora…
Pažnja se može porediti sa mentalnim mišićem koji jačamo vežbanjem i što više to ponavljamo mišić postaje jači. Kada naš um odluta onda nam misli postaju nepostojane i gubi im se smisao, iz tog razloga moramo ostati istrajni u vežbi mentalnih sposobnosti i ne dozvoliti da naš um luta niti da nam bilo šta odvraća pažnju.
Svaki čovek u svom životu ima kapacitet da razmišlja čak i nekoliko vekova u daleku budućnost. Svaki zadatak koji sebi zadamo nebitno da li će on biti ispunjen tokom našeg života trebamo započeti i nadati se krajnjem ishodu. Ne treba sebe obeshrabriti već sami sebi trebamo postati najveća podrška u najtežim trenucima. Ako se potrudimo sve može postati moguće čak i ako izgleda nemoguće i nikada ne treba odustati. Kao krajnji cilj treba u glavi stvoriti pozitivnu viziju toga što želimo da ostvarimo. Ako naš fokus služi ciljevima koji su naš lični interes neka trenutna nagrada onda smo na duže staze nažalost osuđeni na propast. Zato u obzir trebamo uzeti potrebe svih zajedno sa nemoćnima, siromašnima i gledati daleko u budućnost. Na umu treba da imamo uvek samo pitanje da li nešto radimo za dobrobit sebe ili svih nas.
Ovo je bio rezime knjige: „Fokus” pisac: Daniel Goleman.
