Zahvalnost se nikada do sada nije istraživala sa psihološkog stanovišta. Postoji velika mogućnost da je psihologija ignorisala zahvalnost iz razloga što je to veoma očigledna emocija, nezanimljiva za izučavanje. Naizgled je veoma jednostavna – dobijemo poklon od druga, porodice ili Boga – osetimo zahvalnost i to dalje nezapaženo prođe. Ali, kao što i pisac kaže da je tek nedavno saznao, osećaj zahvalnosti je mnogo dublji, kompleksniji fenomen koji igra ključnu ulogu u sreći jednog čoveka. Deo je onih malobrojnih osećanja koja mogu doslovno da promene život nekom čoveku.
Kažu da je zahvalnost ključ sreće, a i sam Emmons se slaže sa tom tvrdnjom sa stanovišta nauke. Sreća je sama po sebi dobra stvar. A ona zavisi od onoga što se dešava u našim životima, povezana je sa događajima i situacijama u kojima učestvujemo. Ako smo uspešni u poslu – bićemo srećniji. Sreća je takođe pokretač drugih lepih stvari u našem životu. Dobre strane sreće su te što se zbog nje pokazujemo u boljem svetlu na mnogim poljima, na primer, imaćemo veću produktivnost ako smo srećni, kvalitetnije ćemo obavljati posao, gradićemo jače socijalne veze, imaćemo više energije, manji nivo stresa…
“Nikada ne budi zatvorenik svoje prošlosti, to je bila samo lekcija, ne i doživotna robija… Prošlost je prošla…”
Emmon je to pokazao na praktičan način: imamo tri grupe ljudi koje smo pratili neko vreme kroz određene situacije. Jedna grupa je vodila dnevnik u koji je, u jednoj rečenici, zapisivala 5 stvari na čemu je zahvalna. Druga grupa je beležila stvari zbog kojih nije zadovoljna, a treća je samo beležila stvari koje su se desile. I šta je zaključak posle 10 nedelja? Ljudi iz prve grupe su opisivali kako imaju bolji i smisleniji život, to da su srećniji uopšteno. Kada bi to mogli da prestave u procentima, predstavili bi kao da su za 25% srećniji nego pre. Uz to osećaju i veći entuzijazam, odlučnost, interes, energiju…
Učesnici grupe koja je beležila na šta su zahvalni takođe je pozitivan uticaj zbog te radnje osetila i kada je reč o spavanju. Primetili su da im je potrebno manje vremena da utonu u san, da više sati prespavaju tokom noći, kao i da se bude mnogo odmorniji nego ranije.
Kao što pisac sam kaže – Ovo je možda čudna činjenica ali se ne sme ignorisati. Ukoliko imate problema da zaspite, nemojte brojati ovce, nabrajajte na čemu ste zahvalni.
Nedavno istraživanje pokazalo je da naše mentalno zdravlje zavisi od nivoa pozitivnih i negativnih emocija sa kojima se susrećemo. Takođe je dokazano da ukoliko brakovi nisu dovoljno jaki da podnesu više negativnih nego pozitivnih efekata (5 puta više), velika je verovatnoća da će se ti brakovi okončati. Istraživanje je izvršeno na preko 70 parova koji su posmatrani duži vremenski interval u periodima kada su imali konflikte. Običnim posmatranjem i laik će shvatiti da su pozitivne emocije nekako nekompatibilne sa negativnim ukoliko se dešavaju u isto vreme, nemoguće je. Osoba ne može u isto vreme biti opuštena i pod stresom. Pokušajte ukoliko ne verujete, nećete uspeti. Jedna poništava drugu. Ne možemo biti zahvalni i nezahvalni u isto vreme, ili da opraštamo i osuđujemo u isto vreme. Jedno od toga uvek preovlada.
Relativno je lako osetiti zahvalnost kada nam se događaju lepe stvari, kao i kada život ide u pravcu u kom smo mi zamislili. Mnogo je veći izazov biti zahvalan kada nam ne ide tako dobro, kada ne ide onako kako smo mi zamislili. Ljutnja, negodovanje, gnev je nešto što je tada mnogo lakše osetiti, mnogo prirodnija reakcija.
Mnoge religije daju nam savete kako se ponašati u takvim situacijama. Predlažu da ne pokleknemo pred negativnim emocijama, da pogledamo stvari iz drugog ugla, da promenimo perspektivu. Na taj način se naša patnja pretvara u mogućnost za rast. Smatra se da je neka doza nesreće ili patnje neophodna kako bismo porasli u psihološkom smislu.
Sećanja su kao fotografije… Možeš da ih gledaš, ali ne možeš da vratiš vreme…
Postoji razlika između ove dve stvari – osećati zahvalnost i biti zahvalan. Kao osećanje, zahvalnost je odgovor na određenu situaciju kada se nešto dobro desi. Niko se ne oseća zahvalnim ukoliko izgubi posao, dobije lošu zdravstvenu dijagnozu ili mu se brak ruši. Ali zahvalnost nije samo osećanje… to je takođe i stav. Stav koji govori životu “Biću zahvalan šta god da mi se desi.” Teška vremena čine nemogućim da osetimo zahvalnost. Ali ukoliko odlučimo da živimo zahvalno, iskusićemo život u punom sjaju. Osećaj zahvalnosti privlači u naš život druge lepe događaje.
Jedan od najboljih načina da to učinimo jeste da podsećamo sebe na poklone, benefite, mogućnosti u kojima uživamo. Ukoliko pišete dnevnik, trebalo bi svakog dana da beležite blagoslove zbog kojih ste zahvalni. Istraživanje je pokazalo da je ova tehnika učinila ljude mnogo srećnijim. Kada smo zahvalni, na taj način afirmišemo da izvor dobra postoji u našem životu. Ispisujući blagoslove mi ih na taj način uvećavamo i umnožavamo.
Ukoliko provodimo dosta vremena sa nezahvalnim ljudima, preslikaćemo na nas taj set osećanja. Ukoliko se družimo sa zahvalnim ljudima, osećanja koja utiču na nas su potpuno suprotna tako da će i naša otići u sasvim drugom pravcu.
Pronađite zahvalnu osobu sa kojom ćete provoditi dosta vremena, “uhvatite” taj talas.
Pa šta ako ti prvi pokreti moraju biti na silu? Najvažnija stvar je načiniti ih. Učinite to sada, a uskoro će doći i osećaj. Ovo je pokazatelj da promena stava dovodi do promene ponašanja. Dobre namere najčešće srušimo starim navikama. Ukoliko čekamo da nas osećaj pokrene, to se verovatno nikada neće ni desiti.
Jedno staro istraživanje je pokazalo da ako čovek mimikom oponaša srećne izraze lica, posle toga će se osećati srećnije i veselije. Osmeh sam po sebi privlači osećaj sreće.
Zato, šta čekate? Smejte se!
Ovo je bio rezime knjige “Hvala”, pisac Robert Emmons.
