Kako objasniti pojavu koju stalno primećujemo oko nas, a to je da inteligentne osobe ne uspevaju da naprave neki veliki uspeh dok manje inteligentnima to polazi za rukom? To je zato što za uspeh nije dovoljno samo da ste inteligentni već je potrebno tu inteligenciju iskoristiti na pravi način, i biti istrajni u svom cilju.
Emocionalna ili opšta inteligencija – šta je važnije?
Za uspeh inteligencija ima oko 20% uticaja, dok su ostali faktori vezani za druge vrste inteligencije koje su deo vašeg karaktera i temperamenta. Emocionalna inteligencija podrazumeva uticaj određenih faktora na vaše aktivnosti, pa tako na primer možemo istaknuti sposobnost da motivišemo sebe ili druge, istrajnost kada shvatimo da li smo pogrešili, kontrola frustracije, promena raspoloženja, sposobnost održavanja nade i vere u ono što radimo i slično.
Bezbroj putanja do uspeha
Talenat je nesumnjivo potreban za uspeh, ali nije ključan element, i potrebno je još u ranoj fazi čovekovog razvoja prepoznati talenat za određeno zanimanje i to razvijati vremenom. Ukoliko se čovek oseća uspešno i ako voli ono što radi talenat će moći da iskoristi na nabolji mogući način. Moderni psiholozi su došli do zaključka da kod čoveka osim opšte inteligencije postoje i puno drugih inteligencija kao što su emocionalna, društvena, lingvistička, logičko matematička, telesno kinetička, muzička, interpersonalna, intrapersonalna, naturalistička, duhovna i tako dalje ih možemo nabrojati u nedogled u zavisnosti od autora.
“Sarkazam nije stav… Sarkazam je umetnost…”
Moć samosvesti
Emocionalna sposobnost se vezuje i za sposobnost prepoznavanja lošeg raspoloženja koje nam može naneti negativne posledice, ali nije samo sposobnost prepoznavanja važna, jer je važna i sposobnost uticaja na promenu raspoloženja od negativnog ka pozitivnom. Ono što je preporuka autora jeste zanimljivo tumačenje koje preporučuje da se nikada ne identifikujemo sa negativnim osećanjima tako što ćemo reći “ja sam neraspoložen” ili “ja sam depresivan”, već da izbegavamo takve zaključke. Budite svesni vaših negativnih osećanja, ali nemojte dozvoliti da one utiču na vaše zdravlje, školovanje, posao ili porodicu. Naprotiv, ako ostanete produktivni u toku negativnih emocija razvićete vaše sposobnosti ka većem nivou.
Samokontrola
Velika je vrlina ako smo sposobni da se odupremo naletu strasti i emocija i sve to stavimo pod kontrolu i ravnotežu. Cilj je ravnoteža, a ne potiskivanje ili velika ekspresija emocija. Kontrola emocija je odmerenost intenziteta proporcionalno datoj situaciji. Ako su emocije previše prigušene one stvaraju “hladnokrvnost”, ako su previše “puštene” onda izazivaju bes i agresiju. Ako se prekomerno ili nimalo vežba to će uništiti nečiju snagu, ako se premalo ili previše jede to će uništiti nečije zdravlje, ali prava odmerena količina vežbanja ili hrane će nas učiniti zdravijim i jačim. Isto je i sa kontrolom vaših emocija. Uzajamna kombinacija vrlina je takođe bitna. Ako je neko iskren ali nema osećanja onda je on okrutan.
Kad te prošlost zove, ne javljaj se…Nema ništa novo da ti kaže…
Deset hiljada sati
Da, toliko je potrebno da bi neko bio ekspert u nekoj oblasti. Vrhunski sportisti posvećuju svakodnevno veliki broj sati kako bi postigli veliki međunarodni uspeh. Iskustva pokazuju da deca koja krenu da se bave određenim sportom posle desete godine, dostignu neki nacionalni nivo, ali za međunarodni nivo takmičenja potrebno je da se dete usmerava u ranijem detinjstvu, najbolje od 6 ili 7 godina. Šta mislite zašto postoje šahovski velemajstori koji mogu da igraju sa dvadeset majstora šaha odjednom i da ih sve pobede? Zato što te velemajstore prati veliki rad, veliko zalaganje i veliko utrošeno vreme koje su proveli usavršavajući svoje znanje, a da bi sve to postigli potrebna je i velika strast prema onome što rade. U meri u kojoj naše emocije stoje na putu našeg razvoja ili nam pomažu u našem razvoju zavisi i naš uspeh. Emocionalna inteligencija je najvažnija sposobnost jer ona utiče na sve druge sposobnosti poboljšavajući ili otežavajući njihov razvoj. Dosta psihologa smatra da je emocionalna inteligencija više zaslužna za uspeh od opšte inteligencije.
Impuls i kolačići
Zamislite da imate četiri godine, i neko vam predloži da uradite neki zadatak i dobijete tri kolačića, ili da ne uradite zadatak, a da odmah dobijete jedan kolačić. To je izazov kome ne bi većina četvorogodišnjaka odolela jer se tu vodi bitka između želje i samokontrole, između trenutnog zadovoljstva i njegovog odlaganja. U zavisnosti od toga šta će dete u tom momentu odabrati zavisi i njegovo putovanje kroz život, da li će biti strpljivo i čekati pravi trenutak ili će želeti određene stvari na brzinu. Ono što je dobra vest jeste iako niste mogli kao četvorogodišnjaci da odbijete taj kolač ipak možete itekako razviti vašu emocionalnu inteligenciju ako se tome posvetite.
Rezime knjige “Emocionalna inteligencija” – Pisac Daniel Goleman.
