PU knjizi “Četiri svrhe života“, opisana je suština pronalaženja značenja i pravca nas samih u svetu koji se konstantno menja. S obzirom da se tempo života ubrzava u svetu promena, nije lako održavati našu ravnotežu i osećaj pravca. Ipak, trudimo se da to učinimo, jer osećaj za pravac, ka smislenom cilju, može biti bolji deo sreće. U ovoj potrazi, putovanje može zaista biti važnije od odredišta — ali bez odredišta za cilj nema putovanja; možemo samo da lutamo…
Kada se moje traženje završilo i počela praksa, shvatio sam šta je svima nama potrebno, čak i više od srećnog osećanja. To je upravo jasna svrha — smislen cilj ili misija koja nas povezuje sa drugim ljudskim bićima.
Pisac kaže da je napisao ovu knjigu za sve koji traže dublji uvid u sebe i svoj život, ali posebno za one koji su na raskrsnici, pred izazovom ili promenom, kada se uobičajene stvari iz života više ne primenjuju. Pridružite se sada dok istražujemo četiri ključne svrhe koje daju smisao i pravac u svetu koji se menja.
“Nemoj se takmičiti sa drugima, niko ne može da odigra tvoju ulogu bolje od tebe… Takmiči se sa samim sobom…”
Ali zašto četiri svrhe? Neki bi mogli tvrditi da je naša jedina svrha da naučimo da volimo — da bez obzira na pitanje, ljubav je odgovor — ili to duhovno buđenje ili predanje Bogu je naš krajnji cilj. Drugi ističu da je naša primarna biološka svrha porodica — vezivanje sa partnerom, rađanje i briga o deci. Drugi pak mogu predložiti tri ili pet ili više svrha, ili čak sugerišu da ima onoliko svrha koliko ima ljudi. Ali baš kao što sve dane u godini delimo na četiri godišnja doba, a tačke na kompasu na četiri osnovna pravca, sortiranje našeg životnog iskustva u četiri osnovne svrhe pomaže nam da stvorimo osećaj strukture u okviru celokupnosti našeg životnog iskustva.
Ove četiri svrhe nas takođe pripremaju za konačno buđenje koje obećavaju sve velike duhovne tradicije i upućuju na to.
Evo naših 4:
1. Učenje životnih lekcija,
2. Pronalaženje svoje karijere i poziv,
3. Otkrivanje vašeg životnog puta i
4. Prisustvovanje ovom trenutku.
Pre nekoliko godina pisac je dobio pismo u kojem je izražena dilema koju mnogi dele: Od čitanja vaše prve knjige raste mi zanimanje za duhovnu praksu, ali kako da nađem vreme kada imam ženu i troje dece i posao sa punim radnim vremenom? Napisao sam pismo da podsetim pisca da su njegova žena i deca i rad bili njegove najvažnije duhovne prakse — jer prava praksa nije odvojena od svakodnevnog života, već je sama suština. A neki, poput mene, tek počinju da nagađaju moćnu religiju običnog života, duhovnost sveže obrisanih podova i naslaganog posuđa, i odeće koja je na kocki. Svakodnevni život i putovanje koje on predstavlja ostaće vaš glavni učitelj.
Ako je zemaljska lopta jedna velika škola, koje kurseve treba da položimo da bismo diplomirali? Pre nekoliko godina, odgovor mi je stigao u obliku dvanaest osnovnih predmeta — specifičnog nastavnog plana i programa skrivenog unutar (ili iza) aktivnosti svakodnevnog života. Ovi predmeti uključuju samopoštovanje, disciplinu, blagostanje, novac, um, intuiciju, emocije, hrabrost, samospoznaju, seksualnost, ljubav i služenje, koje navodim u katalogu „Obaveznih kurseva“.
U ovom savršeno osmišljenom, potpuno integrisanom nastavnom planu i programu, svi predmeti su podjednako značajni i svi su obavezni. Možda ćemo jednog dana biti testirani u oblasti zdravlja ili novca, a sledećeg naići na brzi kviz o hrabrosti. Ne postoje ocene, samo položite ili ne. Prolaz ukazuje na napredak; neuspeh pruža priliku da naučite i budete bolji sledeći put. Dakle, nema trajnog neuspeha, samo potreba da se kurs ponovi i nastavi sa tom linijom učenja. Imajte na umu da duhovni život počinje na zemlji, a ne u vazduhu — čak i olimpijci počinju sa osnovama. Kako se vaše veštine poboljšavaju u svakoj od ovih oblasti, počećete da doživljavate pravo značenje uspeha u obliku viših stanja jasnoće, energije i akcije.
Odlučite da odlučite – i kada delujete, učinite to punom snagom svog bića. Saznavati nešto o sebi iz drugog pokušaja je oblik samozloupotrebe. Kao što je jedan zen majstor podsetio svoje učenike: „Kad sedite, sedite; kad stojite, stojite — samo nemojte da se klatite između to dvoje!”
Ostanite posvećeni kursu koji ste izabrali osim ako ne dobijete nove i ubedljive razloge da promenite kurs. Ako ste se obavezali da ćete preći brzi planinski potok, samo i iz trećeg pokušaja shvatili da je struja prebrza i duboka za bezbedan prelazak, promena planova može biti ne samo odgovarajuća već i mudra. Isto važi i za veći deo vašeg života. Ako ostajete u nasilnoj vezi ili kažnjavate sebe poslom, možda je vreme da preispitate i ponovo se posvetite smeru koji više potvrđuje život, uzimajući u obzir svoje granice, prava i vrednosti. Postoji razlika između posvećenosti i mazohizma.
Međutim, za većinu odluka koje donosimo, čak i kada se pojave sumnje i poteškoće, posvećenost znači ići napred, ustrajati u izazovima i zadržati veru u sebe i u svoj tok delovanja. Vera je hrabrost da živimo kao da je sve što se dešava i svaki naš izbor za naše najviše dobro i učenje. Vera se takođe hrani vašim razumevanjem da svaka odluka na kraju vodi do mudrosti.
Budi strpljiv, nikada ne sklanjaj pogled sa glavnog cilja…Završićeš trku…
Ima priča o čoveku koji je sebe uverio da nema svrhe, jer još nije shvatio veću misiju za svoj život. Ali nije primetio šta je možda najvažnija svrha svega — ona koja se pojavljuje pred svakim od nas, iz trenutka u trenutak. Takvi trenuci su gradivni blokovi koji čine osnovu na kojoj gradimo svoje živote.
Mnogi različiti mudraci, u različito vreme, u različitim kulturama, zagovarali su pažnju ovom momentu koji se pojavljuje. Jedan profesor je rekao: „Nastojim da živim svaki dan kao da je to prvi koji sam ikada doživeo i poslednji koji ću ikada živeti.“ Majstor zen mačevanja podsetio je svoje učenike: „Budite srećni ovde i sada, ili nikada nećete biti.“ A jedan od autora više knjiga ističe: „Moguće je živeti srećno do kraja života samo iz trenutka u trenutak.“
Učimo životne lekcije (prva svrha), biramo svoju karijeru i poziv (druga svrha), i ispunjavamo svoj životni put i skriveni poziv (treća svrha) sve u ovom sadašnjem trenutku. Dobrodošli u četvrtu svrhu života. Stigli ste. Gde god da idete i šta god da pokazuje na satu, uvek ste ovde, upravo sada.
Jedne noći u fiskulturnoj sali, nakon što me je trener posmatrao kako letim sa visoke šipke, izvodim težak manevar iz vazduha i slećem, podigao sam pesnice ushićeno i proglasio da je trening završen. Skinuo sam duksericu i strpao je u torbu za vežbanje i napustili smo teretanu. Dok smo išli niz hodnik, rekao je: „Znaš, taj poslednji potez koji si uradio je bio prilično aljkav.“ „O čemu pričaš?“, upitao sam. „To je bilo najbolje sletanje koje sam uradio za dugo vremena.“ „Ne govorim o sletanju“, odgovorio je. „Govorim o načinu na koji si skinuo duks i strpao ga u torbu.“
Shvatio sam da samo jedan trenutak, bavljenje gimnastikom, tretirao kao poseban — a drugi trenutak kao običan. Trener me je još jednom podsetio da ne postoje obični trenuci. Ova spoznaja, ovaj izazov, leži u samoj srži vašeg života i odrediće kvalitet svakog vašeg trenutka: Možete li, hoćete li, konačno naučiti da volite sadašnji trenutak? Možete li razviti sposobnost da svakom nastupu pokažete istu pažnju koju biste mogli posvetiti dragom prijatelju ili ljubavniku — ili barem igrici na mreži? Hoćete li se probuditi u neprocenjivoj vrednosti ili svakom trenutku koji prolazi dok promiče, poput zrna peska, kroz peščani sat vašeg preostalog vremena ovde?“
Ovo je bio rezime knjige „Četiri svrhe života“ pisac Dan Millman.
