Stalna briga vodi se o stanju uma, i često se pitamo kakav će nam um biti za par godina, bolji ili lošiji? Razmišljamo o tome koji su naši strahovi, brinemo i o starenju, o seksualnom životu i mnogim drugim stvarima koje nas očekuju u budućnosti. Sve te brige treba ostaviti po strani i prihvatiti ideju dobrog starenja i biti mudar i staložen. To su stvari koje ne možemo promeniti, pa se zato ne trebamo ni truditi već se treba prepustiti i uživati u svakom trenutku koji nam se nameće. Moramo se voditi činjenicom da optimizujemo svoje mentalne moći kako starimo, a nikako da se trudimo da ih poboljšamo. Kroz taj proces usavršićemo veštine za povećanje pamćenja, inteligencije i koncentracije. Samim tim dobićemo i veće samopouzdanje, a sa tim i zdrav optimizam koji će nam u mnogo čemu pomoći.
Snagu našeg mozga možemo povećati na vise načina, i trebamo se truditi da se toga pridržavamo. Uvek treba biti optimističan po pitanju svega, odnosno treba razmišljati u suprotnom smeru kazaljke na satu. Na putovanju kroz život stalno učimo, i postajemo doživotni učenici jer niko nije sveznalica. Moramo voditi računa o svojoj ishrani, moramo se truditi koliko je to moguće da živimo u zdravom okruženju i moramo negovati zdrave odnose. Na tom putu nam je potreban i odmor koji treba da bude u miru da bi smo oslobodili svoj um sihronizovanjem mozga. Sve su to neki od načina koji nam i tek kako mogu pomoći u izgradnji mozga i pomoći u životu.
“Ne odustaj, tvoj dan će doći. Samo je pitanje vremena…”
Mnogo puta u životu nam se dogodi da u trenutku budemo svesni svojih negativnih misli. Istog trenutka se treba preorijentisati i preusmeriti pažnju na nešto prijatno, nešto što nas opušta i čini srećnima. To može biti slušanje omiljene muzike, igra sa svojim ljubimcem i mnogo drugih stvari koje volimo. Ponekad usled negativnih misli možete osetiti strah i anksioznost što može uticati mnogo lose na vas. Svakako je tada potrebno da uz pomoć prakse koju steknete stavite fokus na nešto prijatno što vas ispunjava i čini srećnim. Često imamo priliku da čujemo da ,,ono što nas ne ubije to nas ojača” ili da je ,,svaka kriza nova šansa”. Korisni i konstruktivni načini razmišljanja koji dovode do redukcije negativnih emocija i sprečavaju razvijanje emocionalnih problema su: planiranje rešenja problematične situacije, pozitivna preformulacija događaja, razmišljanje u perspektivi i pozitivno refokusiranje.
Sve ćelije u ljudskom organizmu kojih ima abnormalno mnogo, zajedno sa neuronima se vise od dva puta godišnje potpuno rekonstruišu. Zato je ishrana veoma bitan deo toga jer ona obezbeđuje gorivo za taj proces ćelijske obnove. Iz svega toga donosimo zaključak da ako želimo da nam mozak besprekorno funkcioniše, moramo mu obezbediti hranu bogatu hranljivim materijama. Time stičemo naviku u povećanju snage mozga koja je od veoma bitnog značaja za nas same.
Za um je najbitnije da bude pravilno hidriran jer to utiče na poboljšanje iako starite. Ljudski mozak nije tako jednostavan i ne možemo ga razumeti, još uvek je neistražen i komplikovan. Treba se potruditi da koliko je to moguće u određenim situacijama kada zahteva lečenje, maksimalno koristimo što prirodnije stvari. Preventivno, normalnu funkciju treba održavati zdravom ishranom i pošto 80% mozga čini voda svakako što boljom hidratacijom. U suprotnom ukoliko dođe do bilo kakve male dehidracije automatski se povećava nivo hormona stresa u našem telu. Sve to može dovesti do neželjenih posledica, a jedna od njih je da jasno i trezveno razmišljamo. Hraniti se zdravo i pravilno se hidrirati je jedini pravi put kog se trebamo pridržavati.
Boravak u prirodi ima svoje velike prednosti jer najpozitivnije utiče na nas od bilo čega drugog. Svaki vid interakcije sa prirodom dovodi do značajnog povećanja kognitivne kontrole. Dokazano je da ljudi koji veći deo vremena provode u prirodi imaju rezultate za 20% bolje od ljudi koji su u gradu i zatvorenom prostoru. U prirodi čovek oseti olakšanje, opusti se nadiše se čistog vazduha i najvažnije oseti mir i spokoj. Zato često osobe koje su opterećene i pod stresom potraže spas u nekom prirodnom okruženju.
Umetnost je jedna od stvari koja nam i te kako pomaže da poboljšamo svoj um kako starimo. U muzici recimo nije bitno kako baratamo notama, da li je to bolje od drugih pijanista, bitne su pauze između nota jer to je zapravo umetnost. U životu je veoma bitno jer ta pauza koju koristimo je od presudnog značaja za dalji tok. Potrebno je da nekada predahnemo napunimo svoje baterije i nađemo mir i spokoj. Kada naučimo da se vodimo time razumećemo kako da se odmorimo, što će nam biti od velike pomoći da postignemo bolje zdravlje svog tela i svog uma.
Da ne ostanete uskraćeni za odmor, pazite jer nije potrebno samo dobro spavanje, već je potrebno i rasteretiti se stresa i užurbanog tempa savremenog života. Sve su to neki od faktora koji negativno utiču na naš život i nas same.
Ne radi se o odelu, radi se o kvalitetima čoveka koji ga nosi… Karakter se gradi…
Mnogo bolje ćete se osećati i raditi efikasnije, ako ste se dovoljno odmorili. Kvalitetan san, fizički odmor pa čak i opuštanje uz jogu ili boravak u hidromasažnoj kadi može vam mnogo pomoći da se rasteretite i odmorite. Svakako treba usmeriti i svoj mozak i steći osećaj opuštene kontrole jer nam je ona veoma važna. Opuštenost je ta koja je smiruje i u najstresnijim situacijama samo je treba primeniti. Takođe je veoma bitno da imamo društvenu povezanost odnosno osećanja pripadnosti i zajedništva koja su potrebna za naše blagostanje. Uz sve to treba imati i duhovni odmor, a njega ćemo pronaći u molitvi i meditaciji. Sve su ovo neki od faktora koji i tek kako utiču na naš život i koji u mnogo čemu mogu promeniti tok.
Bilo koji oblik kretanja od velikog je značaja za blagostanje, a kako starite kretanje dobija suštinski značaj nebitno da li je to hodanje, trčanje, pilates ili nešto drugo, treba da postane svakodnevna rutina u vašem životu. Nebitno koliko godina imate i kakvo vam je stanje kondicije možete postati jači, fleksibilniji, staloženiji i uravnoteženiji ako ga svakodnevno, pa i minimalno primenjujete. Vežbe će se pobrinuti da se osećate vitalnije, pomoćiće u sprečavanje povreda i bolesti podićiće vaše hormone sreće i dobićete više kiseonika za vaš mozak. Sve skupa će odigrati ključnu ulogu u velikoj meri da poboljšate vaš um kako starite.
Uvek prihvatite pozitivan i optimističan stav prema starenju. Shvatite da je to prirodan proces koji moramo proći svi i spremno ga dočekajte. Fokusirajte se na cilj koji će vas voditi kroz život i ispunite ga humorom zahvalnošću i oprostom koliko god budete mogli. Prihvatite nove izazove koji vam se nameću i Iz toga naučite po nešto novo.
Kada god vam se ukaže prilika držite se principa zdrave ishrane, napunite svoj mozak kiseonikom i vežbajte. Budite uvek okruženi lepotom prirode i pozitivnim ljudima jer ćete tako lakše koračati kroz život. Najbitnije je da negujete praksu opuštanja, jer tako jedino možete naći sreću, mir I blagostanje. Život je komplikovan ali ga vi i tek kako možete učiniti lakšim lepšim i boljim.
Ovo je bio rezime knjige “Snaga uma” pisci Michael Gelb i Kelly Howell.
