Moć svesti za transformaciju svakodnevnog života je predstavljen u knjizi “Umetnost svesnog življenja. Bilo da je naš fokus na očuvanju i jačanju porodičnih veza u svetu sve nestabilnijih međuljudskim odnosa, ili na dobijanju pristojnog posla, ili na rast i razvoj naše ličnosti, ili na vođenje kompanije kroz oluju žestoko konkurentnog globalnog tržišta – bilo da su naši ciljevi materijalni, emocionalni, ili duhovni — cena uspeha je ista: svest; razmišljanje; učenje. Spavati za volanom — oslanjati se samo na poznato, ono automatizovano—je prizvati katastrofu. Ušli smo u milenijum uma. Ova knjiga je poziv za buđenje.
Jedan od najčešćih oblika u kojima se ljudi suočavaju sa protivrečnostima u svakodnevnom životu je kada se njihov zvanični pogled na sebe sukobljava sa nekim aspektom njihovog ponašanja. U takvoj situaciji, oni imaju tri alternative:
Oni mogu da revidiraju svoje samopoimanje.
Oni mogu da promene svoje ponašanje.
Ili mogu da izbegnu kontradikciju.
Treća opcija se čini najpopularnijom, možda zato što opcije jedan i dva mogu biti teške. U takvim slučajevima, motiv je da se zaštiti samopoštovanje begunaca ili njihovo pretvaranje. Ali u stvari podrivaju samopoštovanje, jer na dubljem nivou znaju šta rade. Izbegavanje može prevariti podsvest. Negde postoji saznanje: ja sam u raskoraku sa stvarnošću; i držim se na okupu izbegavanjem i poricanjem.
Život svesno odražava uverenje da je vid bolji od slepila; da poštovanje činjenica stvarnosti daje više zadovoljavajućih rezultata nego prkošenje činjenicama stvarnosti; da izbegavanje ne čini nestvarno ili stvarno nestvarno; da mi je bolje da ispravim svoje greške nego da se pretvaram da ne postoje; i da što sam svesniji činjenica koje se tiču mog života i ciljeva, to ću mudrije i efikasnije delovati.
“Radi ono što voliš, i nikada nećeš morati da radiš to kraja života… Ko shvata, razumeće…”
Praksa svesnog življenja podrazumeva otvorenost prema dokazima koji bi mogli da ukažu na grešku u nečijem razmišljanju — i spremnost da se takva greška ispravi. To je suprotno samoodbrambenoj mentalnoj rigidnosti. Defanzivnost je nesvesnost koja se štiti. Ako smo uvučeni u pogrešnu ideju da nikada ne smemo da pogrešimo ili da je to odraz naše vrednosti da priznamo grešku, onda smo prinuđeni da smanjimo svoju svest – da izazovemo slepilo. Živeti svesno zahteva želju da se otkriju sopstvene greške i iskrenost u njihovom priznavanju.
Jedno od značenja svesnog življenja je: Obratite pažnju na ono što funkcioniše i radite više od toga i pokušajte da razumete uključene principe. I takođe: Obratite pažnju na ono što ne funkcioniše i prestanite to da radite.
Biti prisutan u onome što radimo ne znači „biti u sadašnjosti“ na način koji odbacuje svaku vezu sa prošlošću i budućnošću. Živeti svesno podrazumeva biti u sadašnjosti bez gubljenja šireg konteksta. Kontekst je tu kao pozadina, a ono što radimo je prvi plan. Tada smo u trenutku, ali nismo zarobljeni u trenutku. Ovo je stanje koje omogućava optimalno delovanje.
Naglašavam ovu tačku zato što se naredbe poput „budi ovde sada“ ponekad tumače (ili pogrešno tumače) da znače smanjenje svesti da bi se obuhvatio samo trenutni trenutak, sa ostatkom nečijeg znanja bačenog u zaborav i bez brige o budućim posledicama nečija dela. Krajnji apsurd ovog shvatanja „budi ovde sada“ prikazan je u crtanom filmu koji prikazuje čoveka koji pada sa nebodera i usred leta primećuje: „Do sada je dobro.“
Lako je poverovati da ako neko ide u crkvu nedeljom, sluša službu i peva nekoliko himni, život ima duhovno središte. Međutim, takva praksa može biti suprotna od onoga što mi zamišljamo: može zaustaviti um u samozadovoljnoj kontemplaciji udobno prihvaćenih, verovanja sa kojima je neko odgajan. Duh je – nasuprot tome – poziv da se uzdignemo, da razbijemo i prevaziđemo granice poznatog.
Da li živiš svoj život, ili samo čekaš kraj? Razmisli još jednom…
U duhovnoj literaturi ideja „samo-transcendencije“ često zauzima istaknuto mesto. Često je u kombinaciji sa „raspadom ega“. Pretpostavka je da evolucija svesti neizbežno vodi do spoznaje da je sopstvo zatvor iz kojeg treba pobeći.
Šta kažete na još jedan dragulj na tu temu od Brandena: „Možemo razgovarati o prevazilaženju ograničenog samopoimanja. Ne možemo govoriti — racionalno — o prevazilaženju sopstva. Možemo govoriti o prevazilaženju preograničenog koncepta ega. Ne možemo – racionalno – govoriti o prevazilaženju ega (ne ako razumemo šta je ego zaista i ne povezujemo ga sa sujetom ili defanzivnošću).“
Pisac iznosi svoje mišljenje: „Gledajući unazad na karijeru koja je trajala četiri decenije, vidim koliko je dosledna osnovna tema mog rada, implicitna u svemu što sam napisao, bila jedna centralna poruka: Vaš život je važan. Važno je da li ćete postići ono što želite u životu. Važno je da li ste srećni. Počastite se i borite se za svoj najveći potencijal. Samoostvarenje – ostvarenje najboljeg u vama – je najplemenitiji cilj vašeg postojanja.”
Ovo je bio rezime knjige „Umetnost svesnog življenja“ pisac Nathaniel Branden.