Pisac knjige “Zlatna sadašnjost” nam objašnjava da ne treba da brinemo o budućnosti i da ne treba da brinemo ni o prošlosti. Sjajni um je davno rekao da ni prošlost, a ni budućnost nisu vidljivi. Ali šta je vidljivo? Zlatna sadašnjost. Razmišljajte o zlatnoj sadašnjosti, uočite ono što je neophodno, što je važno. Neka vam misli budu dobre i pozitivne, posejte dobra dela oko vas i sigurno ćete uskoro ubirati dobre plodove. Ne dovodite u pitanje ništa od ovoga. Ono što činite to vam se i vrati. Što sejete to ćete i žnjeti. Zato činite prave stvari u sadašnjosti i ne brinite se za budućnost. Ljudi koji se brinu za budućnost, propuštaju sadašnjost.
Život je pun izazova, tako mora biti. Samo tako postojimo. Kao kada učestvujete na trci sa preprekama, primorani ste da sve te prepreke savladate – da skačete, provlačite se, zavlačite, puzite, penjete se… Šta bi se desilo kada biste sve to zanemarili i zaobišli sve te prepreke uz pomoć nekog sporednog puta, i zatražili pobednički pehar? Da li bi vam ga predali? Ne. Rekli bi vam da morate da se vratite nazad i pređete sve prepreke na putu pa onda da dobijete tu privilegiju da podignete pehar uspeha.
Učinite svoj život što uzbudljivijim moguće, uvek nađite način da se zabavite. Nemojte se pretvoriti u trezvenu i opreznu osobu sa ozbiljnim licem. Samo budite srećni. Skačite sa radošću. Čak i kada napravite neku grešku recite sebi “Hej, to sam ja uradio? Super! Naučio sam neverovatnu lekciju!”
Ukoliko zaista želite, svaku situaciju možete pretvoriti u zabavnu.
“Zaboravi šta te povredilo, ali ne zaboravi šta te ojačalo… Iskustvo je neprocenjivo…”
Ukoliko pogrešite, ne brinite se, to stvarno nije toliko bitno. Grešite i učite. Vaše greške su vaši najbolji učitelji. Šta više, brže ćete naučiti iz vaših sopstvenih grešaka. Jednom se pisac našao u društvu sjajnog modernog naučnika i tada je on izgovorio “Prijatelji, zaboravite na sve savete tipa – Uradi ovo ili nemoj nikako uraditi ono! Načinite što više grešaka možete, što pre možete. Uskoro ćete postati sjajni!”
I to je istina. Svaki poraz je kamen na koji možemo da se oslonimo. Zapamtite da ne možete iznova koristiti jedan isti kamen. Svaki korak napred traži svoj kamen. To znači da bi trebali da nastavite da činite greške. Ali ne i da stalno ponavljate jednu istu grešku. Naučite iz svake i krenite dalje. Veliki broj ljudi ima problem da ponavlja istu grešku više puta. Na kraju, većina njih će iz nekog puta naučiti i krenuti dalje. Iskustvo je najbolji učitelj.
Posvećenost je način da treniramo naš um i da ga nateramo da nas služi. Možete postati gospodar svoga uma. Ko ne želi da bude posvećen nečemu? Naš um. Kada nešto radimo um nam se obrati rečima “Uh, ja ne želim to da radim.” I mi odustanemo. Zato će naš um imati uvek istu nameru, šta god mi radili, gde god bili. Skoči pa reci hop. Kada skočite – to je to. Držite se toga. Recite svom umu “Da, odlučio sam da učinim to i učiniću to. Nikada neću odustati!”
Skoro svi privrženici Boga osetili su bol zbog nedovoljno truda da mu se približe. Ali ta bol im može pomoći. Podseća vas gde ste. Ukoliko se zbog toga ne osećate loše, ukoliko kažete “Ok, rekli su da neće biti teško, pa ukoliko ne učinim nije ni bitno”- nećete napredovati i rasti. Kada ne činimo prave stvari, osetićemo bol. To će nam pomoći da se promenimo.
U isto vreme, potrebno je i da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo. Ukoliko ste žena i majka troje dece, imate određenih odgovornosti. Ukoliko ponekad popustite sa disciplinom, neće se desiti ništa strašno. Ali ukoliko često iz svoje lenjosti ne pratite svoj raspored, na kraju ćete biti veoma povređeni. Ukoliko vam vaše odgovornosti ne dozvoljavaju da se bavite još nečim, to je u redu, jer je vaša najvažnija uloga da budete majka i supruga. Morate voditi računa o deci. Morate upitati sebe “Da li preskačem svoje odgovornosti zato što sam lenja, ili zato što ne stižem od drugih obaveza?” Na primer, kada je žena sama ona može raščistiti i dekorisati svoju sobu i meditirati kada god poželi. I Bog je zadovoljan njome. Ali ako je žena majka troje dece, ona ih mora nahraniti, okupati, uraditi sa njima domaće zadatke, brinuti se o njima da imaju sve što im je potrebno… Tek kada odu u školu ona je neko vreme slobodna i može se posvetiti Bogu. Ali svi nabrojani poslovi su način njenog služenja Bogu. Bog ne bi bio zadovoljan ukoliko bi ona ignorisala decu i njihove potrebe i kada bi se posvetila meditaciji. Smatrao bi da ne poštuje svoju svetinju koju ima u kući i sve bi bilo uzaludno.
Niko ne mari za tvoju priču dok ne pobediš… Pa, pobedi!!!
Kao što smo več rekli posvećenost je veoma važna u životu. Oni koji žele da vode duhovne živote moraju da promene puno stvari oko sebe i da izgrade bolji svet. Zapamtite to. Oni imaju sjajan zadatak, a to nije nemoguće. Ukoliko u to uđemo srcem i dušom, možemo učiniti bilo šta. Započnite sa sopstvenim životom. Ne dozvolite nikome da vas zaustavi ili sputa. Kada ste sigurni da je nešto ispravno, stremite ka tome. Naravno da se na putu mogu naći prepreke, testovi i iskušenja – ali nemojte odustajati. Čak i ako padnete, ustanite i nastavite dalje. Morate biti jaki i odvažni.
Kada se neko požali na zabrinutost, anksioznost, depresiju, strah, ljubomoru – recite mu da sedne i analizirajte sa njim, pronađite uzrok tome. Sebične želje stvaraju sva ova osećanja i problem. Činite stvari zbog dobrobiti drugih, ne samo zbog sebe. To je jednostavan i praktičan način da pronađete svoj mir.
Mi možemo uticati i promeniti svoju viziju i misli, to može postati naša spiritualna praksa. Zato, dozvolite da vaš život bude konstantno služenje Bogu. Sve oko nas je manifestacija Boga. Šta god činili drugima – činimo to Bogu.
Kako zamišljate budućnost koja nas očekuje, za narednih 10 ili 20 godina? Neki i ne brinu o budućnosti. Ukoliko vodite računa o sadašnjosti, biće vam zbrinuta i budućnost. Ono što sada sejete, to ćete požnjeti. Nemojte samo zamišljati kako ćete za deset godina imati sve vrste voća u bašti i kako ćete ih brati i davati svima. Nemojte samo vizualizovati i uživati u maštanju. Na taj način samo gubite vreme. Umesto toga, izdvojite vreme i iskopajte rupu u koju ćete staviti bar jedno seme. Posadite seme sada. U zlatnoj sadašnjosti.
Svet je pun uspona i padova, pozitivnog i negativnog. To je kao neka velika fabrika. Ljudska bića dolaze kao sirov materijal i započinju proces kako bi postali savršeni. Kao na primer fabrika automobila. Ono što izlazi iz fabrike kao gotov proizvod je sjajan, savršen auto. A šta se dešava i kako izgleda fabrika iznutra? To je gomila metala, šrafova i matica. Onda započinju procesi sečenja, varenja, savijanja pa polako, dobija se oblik. Tako je i sa ljudima. To je ono što nazivamo evolucijom rasta. Tokom tog procesa mi učimo i sazrevamo. To je tok života.
Ovo je bio rezime knjige “Zlatna sadašnjost” pisac Sri Swami Satchidananda.
