Knjiga “Tamna strana pozitivnih ljudi” nas podseća na one delove naše ličnosti koje su odbačene zbog strahova, ignorisanja, srama ili zbog nedostatka ljubavi, a u knjizi je pisac definiše kao “senka”. Bazično značenje je veoma jednostavno – senka je ličnost koja radije ne biste bili. Senka ima značajan uticaj na naš život, da nas onesposobljava da dublje upoznamo naš duhovni život koji je sastavni deo nas. Da bismo je bolje upoznali potrebno da se rvemo sa njom, da se suprostavimo senci, jer jednostavno ne postoji drugi način.
Potrebno je da se podsetimo našeg nevinog doba i da dozvolimo sebi da prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo u bilo kom trenutku. To moramo uraditi da bismo bili srećno, zdravo, kompletno ljudsko biće. Ovo je put ka tome. Savršena ljubav je osećaj onakav kakva je savršena bela boja među bojama. Mnogi misle da bela čak i nije boja. A neki suprotno, smatraju da je bela samo iluzija svih boja. Bela se savršeno kombinuje sa svakom drugom bojom na ovom svetu. Na taj način objašnjeno – ljubav nije nedostatak osećaja, ljubav je svi osećaji u jednom. Zbir, sve.
Ljubav je uključujuća. Prihvata uz sebe čitav spektar drugih emocija. Čak i emocije koje krijemo, čak i emocije kojih se plašimo. Koliko je nas prodalo neki deo sebe samo da bi osetili prihvaćenost, ljubav, da bi se predstavilo dobrim?
“Izgovori su za one koji ne žele dovoljno… Izgovori, izgovori…”
Presvetost i grešnost, ono čemu se divimo i ono čega se grozimo, hrabrost i kukavičluk – sve to leži mirno u nama i spremno je da nastupi u svakom trenutku. Mnogi od nas su preplašeni da sa strane pogledaju sebe i taj strah nas vodi toliko daleko da na kraju zaboravimo ko smo ustvari.
Autorka govori u knjizi o određenom spisku, a taj korak joj se učinio čudesnim. Zato je sela i napravila spisak stvari koje joj se ne sviđaju kod nje same. Zatim je vredno radila kako bi u njima videla nešto i kako bi joj se zbog toga one učinile kao nagrada. Kada je razvila sposobnost da uvidi pozitivne i negativne vrednosti svakog dela nje same, postala je sposobna da odbrani sebe i da istovremeno dozvoli sebi da ti delovi nje postoje sami za sebe. Kako je proces odmicao postalo je jasno da poenta nije u tome da se potpuno odstrane ti delovi njene ličnosti koje ona ne voli, već da u njima pronađe nešto pozitivno i da ih uklopi u svoj život.
Mi živimo u zabludi da, ako želimo da se nešto smatra božanstvenim, ono mora da bude savršeno. Tu veoma grešimo. A u stvari, istina je sasvim suprotna. Da bismo bili božanstveni moramo da budemo celi, a da bismo bili celi moramo prihvatiti sve delove nas samih – pozitivne i negativne, dobre i loše, delove anđela i delove samog đavola. Kada izdvojimo vreme i upoznamo našu senku, razumećemo poklon koji smo dobili.
Svaka ljudska emocija i impuls ima suprotnu stranu. Mi moramo otkriti, prisvojiti i prigrliti svaki deo nas, dobar i loš, svetao i taman, jak i slab, pošten i nepošten. Ukoliko verujete u to da ste slabi onda morate potražiti suprotnost te slabosti, morate pronaći svoju jačinu. Ukoliko vam strah naređuje, morate zagledati dublje i pronaći hrabrost. Ukoliko se osećate kao žrtva, morate pronaći zlostavljača. To pravo vam je pripalo po rođenju, pravo da posedujete sve. Potrebno je samo da promenite percepciju i otvorite svoje srce. Kada za najdublji i najtamniji deo sebe možete reći “To sam ja!” onda ste blizu prosvetljenja. Ništa nije gotovo dok potpuno ne prigrlimo sebe, totalni mrak i totalnu svetlost.
Autorka često sebi postavlja pitanje – da li će je određeno tumačenje sebe osnažiti ili oslabiti? Da li će učiniti da se oseća jako ili slabo? Ukoliko u sebi čujete reči koje vas demotivišu, ništa se neće promeniti dok te reči ne zamenite pozitivnom, osnažujućom konverzacijom sa samim sobom. Ali neki od nas su veoma tvrdoglavi i zavisni su od osećaja boli i patnje, ne dozvoljavaju sebi neki novi vid unutrašnje konverzacije. Ovo je razlog zašto je od velikog značaja da zapisujete stvari i analizirate svaki mogući način promene percepcije. Samo zapisivanje stvari smanjuje intenzitet emocija koje su vezane za određeni događaj. Kada imamo volje da se zabavimo i igramo sa našim osećanjima i interpretacijom, lako možemo preispitati naše izbore. Kada ih iz mraka iznesemo na svetlost, možemo ih zalečiti.
Jednog dana ljudi koji ne veruju u tebe, hvaliće se svima kako te poznaju… Prati svoju viziju…
Autorka je shvatila da osuđuje ljude koji prikažu kvalitet manji od onog koji je za nju prihvatljiv. Samo kada je potpuno sigurna da nešto ni ona sama ne bi mogla da izvede, ne bi osuđivala. Ali posmatrajmo malo bolje to pokazivanje prstom u nekog. Primetićete da jedan prst stvarno pokazuje ka nekom drugom, ali ostala tri su okrenuta ka vama. To vam je podsetnik na to da kada okrivljujemo neke osobe za nešto, mi na taj način samo odbijamo da priznamo neki deo nas samih. Ukoliko se nekome divimo, mi se ustvari divimo sebi samima.
Zamislite da ste profesor koji predaje neku lekciju. Ali zamislite sebe i kao učenika koji beleži ono što je bitno u toj lekciji. Da li se beleške poklapaju? Obavezno odradite proces toga što predajete, prođite tim putem i uočićete stvari koje možda niste primetili dok ste bili u ulozi profesora. Svaka lekcija je dragocena.
Ovo je bio rezime knjige “Tamna strana pozitivnih ljudi” pisac Debbie Ford.
