Ova knjiga “Staza sreće” je pravi vodič kako primeniti nauku o sreći, a da rezultat bude što brže ostvarenje vašeg uspeha. Sreća je stanje pojačanih pozitivnih emocija. Ima veliki pozitivan efekat na naš profesionalni i lični život. Povećava našu emocionalnu i socijalnu inteligenciju, povećava našu produktivnost, pojačava uticaj koji imamo na naše kolege i ljude koji nas okružuju.
Saznanje da nas sreća vodi ka uspehu nije dovoljno nažalost. Zato je i napisana ova knjiga – da bi nam pokazala kako tačno sreća povećava kreativnost, elastičnost, produktivnost, harizmu i mnoge druge veštine koje su nam potrebne za uspeh. Kroz nju ćemo naučiti veštine koje su nam potrebne da bismo dostigli stanje u kom smo produktivniji, a da ne osećamo hroničan stres, kako da postignemo više, a da usput ne sagorimo. Drugim rečima – kako da maksimalno uvećamo svoj profesionalni potencijal i ličnu ispunjenost.
Paradoksalno, usporavanjem i fokusiranjem na ono što se dešava oko nas i ispred nas, učestvovanjem u trenutku umesto situacije u kojoj su nam misli već na sledećoj stvari koja treba da se desi – dovešće nas do uspeha. Izrazi sa kojima smo se susreli toliko puta kao što je “carpe diem” ili “proživite momenat” nisu samo kliše, te reči stvarno imaju težinu.
Veoma je važno da smo ambiciozni i da imamo ispred sebe ciljeve kojima težimo. Ali veoma je važno i da budemo prisutni u trenutku kada ih postignemo. Moramo ga proživeti prisutni, a ne čekati da se sve sa spiska ispuni pa tek onda sagledati svoj uspeh. Kada naučite da usporite sve što radite, to će vam donositi radost. To će vas postaći da budete produktivniji, harizmatičniji, da se trudite oko svojih veza.
“Radi sve dok skupo postane jeftino… Kontas poentu?”
Sve bi to lepo bilo da nije stresa, ali kao što je poznato, nije svaki stres loš po nas. Mala količina stresa nam može doneti i neke benefite, ali moramo prepoznati onaj koji nas može odvesti u hronično stanje koje je negativno za naše zdravlje. Ali čak iako se desi da nas neka velika količina intezivnog stresa obori sa nogu, postoje načini da se vratimo na noge.
Naše telo ima sposobnost koja nam je urođena i koja nam omogućava da se brzo oporavimo od neke stresne situacije. Mi samo moramo naći dovoljno energije da ispunimo svoj cilj i da se na svaki mogući način odupremo anksioznosti. Moramo u sebi podići zidine iza kojih ćemo se skloniti kada budemo na “udaru”.
Pun naučnika govori o tome kako je disanje jako važno, te sporo disanje ima momentalni efekat koji aktivira vagus nerv, koji je dalje povezan sa srcem, plućima i digestivnim sistemom. On direktno utiče na sve te povezane delove i umiruje nas. Sa mirnim umom mi možemo da se nosimo mnogo bolje sa svakom situacijom. Disanje iz stomaka kada koristimo dijafragmu donosi mnogo benefita našem telu. Što više vremena provedemo skoncentrisani na naše usporeno disanje, to se više vremena naš mozak smiruje kao i naše celo telo.
To je neverovatan alat koji je podaren našem telu i koji uvek i u svakom trenutku možemo upotrebiti kada se nađemo u stresnoj situaciji, samo moramo naučiti kako da ga koristimo.
Ima puno takvih priča da se iz neuspeha javljaju jako veliki uspesi, jedan od tih primera je i Jack Ma koji je rođen u siromašnoj porodici u Hangzhou, jednoj od Kineskih provincija, a sada je vlasnik “Alibabe”. Želeo je da upiše Učiteljski fakutet ali je dva puta pao na prijemnom ispitu. Kada je najzad završio studije prijavio se na bezbroj poslova, ali na svakom je bio odbijen. Na kraju je ipak uspeo da postane nastavnik engleskog jezika sa mesečnom platom od 12 dolara. Kako je sastavni deo njegovog posla bilo putovanje u Ameriku, dok je boravio u njoj otkrio je internet i njegove dobrobiti i mogućnosti. To ga je inspirisalo da osnuje dve start-up firme koje su nažalost brzo propale. Danas je on najbogatiji čovek u Kini, jer nikada nije odustao od svojih snova.
Nikada ne odustaj, život može da ti se preokrene preko noći vrlo brzo… Možda već večeras…
Njemu su njegova iskustva sa neuspesima ustvari bila veoma korisna. On je verovao da je iz svakog poraza naučio nešto novo i nije žalio zbog njih. Svako to iskustvo je gledao kao znanje koje je dobio tim putem. Kako on navodi “Kakav god da je ishod toga što smo započeli, poraz ili pobeda, to iskustvo je samo po sebi vrsta uspeha. Morate nastaviti da pokušavate, pa ako taj korak ne uspe uvek se možete vratiti onome što ste radili ranije.”
Iako često ne stavljamo saosećajnost na vrh naših prioriteta, negde u sebi intuitivno shvatamo da nas ono može dovesti do osećanja ispunjenosti. Sprovedena je studija u kojoj su anketirali ljude i postavljeno im je pitanje “Šta kod vas izaziva osećaj ispunjenosti?” Rečeno im je da razmisle par trenutaka pre nego što odgovore. Onda su pitanje preformulisali i postavili u ovakvom obliku “Zamislite da vam je ostalo samo tri dana života – kako biste potrošili ta tri dana, šta biste radili?”
Odgovore možete da pretpostavite. Najveći broj odgovora na oba pitanja su se odnosila na provođenje vremena sa onima koje vole i pomaganje drugima. I pored toga što ne živimo svoj život na taj način, duboko u sebi svi znamo da je povezanost sa drugim ljudima najznačajniji element naših života.
Ovo je bio rezime knjige „Staza sreće“, pisac Emma Seppala.
