P
isac ove knjige tvrdi da svi mi kroz život koristimo samo 10% našeg potencijala, ali takođe napominje kako ima rešenja da se naše zalaganje poveća i za ostalih 90%, sad je samo do nas da li ćemo to usvojiti i poboljšati naše performanse, ili ćemo ostati na novou na kom smo sada.
Nemojte se takmičiti sa drugima, nadmašujte sebe!
Ne možemo svi dobiti zlatne medalje za naše zalaganje, ali nagrada koja može da nam se dogodi zbog našeg zalaganja na bilo kom polju našeg života je mnogo veća od bilo koje zlatne medalje ikada. Da bi nadmašili sebe moramo se prvo presabrati gde smo sada, pa postaviti svoje ciljeve za budućnost i dati sve od sebe da ih postignemo. Možemo nadmašiti sebe kao pojedinca, možemo naš tim poboljšati, našu firmu, ili neku organizaciju u kojoj radimo, da li u skladu sa poslom ili nekim humanitarnim radom, možemo naš hobi podići na drugi nivo, porodične odnose, prijatelje i tako redom. Postavite sebi jedno prosto pitanje, da li ste danas bolja verzija u bilo čemu nego juče?
Usklađenost
Svakog momenta našeg života ili stagniramo ili napredujemo, to je uvek naš izbor, ne sudbina. Prema nekim teorijama, uvek imamo izbor, korak napred ka napretku ili korak nazad u “bezbednu zonu”. Najlakše to možemo porediti sa jutarnjom rutinom, kada se probudimo ujutru ako odmah ustanemo to je korak napred, ako rešimo da ostanemo još u krevetu, to je jednostavno korak nazad. Obratite pažnju svaki put kada sami sebe stopirate u svojim koracima, čim primetite odmah reagujte, uvek uđite u nove izazove kako biste napredovali.
Kratka priča o pijanisti
Davne 1909 godine, živeo je jedan dečak koji je izgubio vid. Ničim nije mogao da se zainteresuje osim da svira piano. Kako njegovi roditelji nisu imali finansijske mogućnosti da mu priušte piano, kad god je išao u školu ostajao je posle časova da ga prijatelj vodi do lokalne sale, gde je imao jedan piano i tamo je samo na osnovu dodira i sluha učio da svira i to je radio satima. Postao je jako dobar i krenuo da nastupa, a nakon nekog vremena su ljudi shvatili da svira “sa četiri ruke”, tačnije da svira sam ono što ljudi sviraju u paru. Svi su mislili da je to nemoguće, ali on to nije znao, nikada mu to niko nije rekao, i prosto postigao je ono za šta su svi drugi mislili da ne mogu. Pouka, ono što je za druge nemoguće, za tebe ne mora biti, veruj u sebe.
“Snovi su sadnica stvarnosti”
Svetlost ili vetar
Rođeni smo da budemo kao svetlost, a ponašamo se kao vetar. Lako je biti kao vetar, prilagođavati se svim tim rečima, ponašanjima, ljudskim glupostima, udovoljavati svima osim sebi, ne dopuštati da vas prozivaju zbog nečega itd. Svetlost je ono što ste uvek vi, ne dozvolite da drugi gase vaše želje, vaše potrebe, vaše zalaganje i vaše znanje. Nemojte svoje pouzdanje sputavati zbog tuđih reči ili tuđih iskustava, i još nešto, potražite svetlost u drugima, iako će možda izgledati kao da ga nema, ne brinite tu je, samo pogledajte dublje. Ako ste se bojali i ponašali kao vetar, ali iz prikrajka ipak gradili svoj dvorac negde u vazduhu, sad je samo potrebno da ozidate temelje, postavite lampe i da zasijate u najboljem svetlu.
Vaše mane su vaši saveznici
Pisac je najveći deo knjige posvetio ovom delu jer je smatrao da je najznačajniji. Suštinski gledano, ono što smatrate vašim slabostima trebate istaknuti u prvi plan i suočiti se sa tim. Ako skrivate probleme, nedostatke ili vaše mane, one će uvek isplivati kada vam najmanje trebaju. Suočite se uvek i svuda sa svim nedaćama. Ako se izazovima pozabavite vašim umom, ne može vas ništa sprečiti da pobedite, ako pobegnete lako će vas savladati strah, a to je nešto najnepotrebnije što vas može zadesiti. Akcija leči sve, jednostavno kad naiđete na problem, presaberite se, ispišite na papiru šta možete da preduzmete i stupite u akciju.
Tri pravila
Dosta puta čujemo od prijatelja, poznanika, pa i nekih “velikih” umova iz medija da treba stvarima prustupati postupno. Ma ne, ono što nas ubija jeste taj strah od promene, ili se menjamo odmah, ili upadamo u zamku uljuljkanosti i promene po etapama koje nikuda ne vode, i obično odustanemo dok i bilo šta ozbiljno uradimo. Kada krenemo u akciju nema nazad, to je cela suština. Tri pravila kojima trebamo da se vodimo kad želimo promenu su:
- Počni odmah, ne odugovlači,
- radi sve sa svojim stilom i
- ne pravi izuzetke!
Promena
Vreme kao pojam ne postoji ako se nešto tokom vremena nije promenilo. Ako sve stoji u mestu, stoji i vreme. Ovaj koncept mi se više sviđa od onog “vreme leti” a ti ne radiš ništa. Prosto je za nekog vreme stalo ako se ne menja, ako ne radi nešto na svom napretku, to je ispravnija definicija za neaktivnost. Vreme jednostavno ne postoji ako niste doneli odluku šta ćete postati. Pa jeste li odlučili?
Kako uočiti promenu? Postavite sebi jednostavno pitanje, da li ste bliži onome što ste hteli u poslednjih 30 minuta? I to radite ceo dan, na svakih pola sata pitajte sebe da li ste bliži onome što ste hteli. Kako svaki dan putujete na posao ili sa posla? Pretpostavka je istim putem, istim načinom, u isto vreme, e sada uzmite pa promenite to, idite autobusom umesto autom, idite pešice, zakasnite 10 minuta, idite ranije pola sata, nemojte ići istim ulicama, parkirajte dalje nego inače i prošetajte pre posla, jednostavno smislite način kako da napravite bilo kakvu promenu, prijaće vam, to vam garantujem.
Mali koraci ka velikim odlukama
Nemojmo pomešati postepenost sa malim koracima koji su neophodni. Neke stvari jednostavno ne mogu odmah, a neke mogu. Ono što sigurno možete promeniti odmah to i uradite odmah. Ono za šta su vam prvo potrebne sitne promene da biste došli do krupnijih onda tako i uradite, samo se pokrenite, i verujte na reč svaka promena je uvek promena na bolje.
Budućnost pripada onima koji veruju u lepotu svojih snova… Da li veruješ dovoljno…
Ovo je bio rezime knjige „Ostalih 90%“ pisac Robert K. Cooper.
Kakva su vaša iskustva sa promenama? Ostavite u komentar šta ste vi uradili da biste se promenili? Dajte neki primer i budite podstrek drugima. Podelite ovaj tekst sa prijateljima.
